Kњигa „Живот иде даље“ ауторке Санде Рашковић Ивић, која говори о губицима, али и о љубави и опстајању, прeдстављена је синоћ херцегновској публици у фоајеу дворане „Парк“.
Књига „Живот иде даље“ говори о судбини Санде Рашковић Ивић која је позната по својој богатој каријери у психијатрији и политици, бави се темама губитка, туге и проналажења снаге за наставак живота након тешких ситуација, гдје се истовремено преплићу туга и нада.
Књига јесте аутобиографија, али уједно је и топли стручни водич који открива десетине људских недоумица како живјети са болом због губитка, казао је Манојло Мањо Вукотић, директор издавачке куће „Вукотић Медиа“.
-Санда Рашковић тка своју драму зачињену врло често чистим литерарним узлетима, али на овим страницама има много више од тога. Као лекар психијатар са тридесетак година стажа, она нам искуствено преноси и шта је бол и туга, не само када се изгуби своје дете, а смрт детета, каже она, оставља трајни ожиљак, него и шта нам се догађа после останка без родитеља, после развода брака, после губљења радног места, па чак и губљења кућног љубимца.
Иако пуна туге и бола, и говори о губицима најближих особа, књига “Живот иде даље” је прије свега књига о љубави и опстајању, истакла је ауторка Санда Рашковић Ивић.
-Није само Киблер Росова у 20. веку причала о тим фазама и о томе како туга изгледа. Још је Данте рекао “меланхолија је ту да остане неко време, а она са собом носи бес и тугу”. Дакле, велики италијански песник из 13. века је већ све знао, а онда су после психијатри и теоретичари психологије само мало то систематичније уобличили. И на крају имамо фазу прихватања. Прихватања губитка, прихватања реалности да више нема оних које смо волели, да се време не може вратити као на филму или у причи, да морамо да научимо да живимо без њих. Али, то не значи да смо их предали забораву, то не значи да смо их издали иако многи људи мисле да ако се поново укључе у нормалност социјалног живота то значи издају оних које смо волели.
Ауторка говори о томе да човјек увијек жали за оним што је изгубио, а не сјети се да би требало да буде захвалан због оног што је имао.
-Што је могао да са вољеним бићем кога више нема подели дивне тренутке и наслони се просто на то сећање. Та захвалност нам омогућује да ми тај свет гласа, свет додира, свет загрљаја, заменимо светом сећања и светом осећања. Сећања на оне које смо волели. И та бескрајна љубав коју смо добили од њих није никуд отишла, она је остала ту, у нама. Ми смо дужни да је дамо даље, да је дамо онима онима који су око нас, онима који су живи, који су ту, које можемо да загрлимо, казала је Рашковић Ивић, поручивши да је живот сила коју је немогуће зауставити и која нас носи даље.
Промоција је организована захваљујући сарадњи ЈУК „Херцег Фест“ и ИК „Вукотић Медиа“, а дио је програмског циклуса „Инспиративне приче“ ЈУК Херцег Фест.
