Сачувати Институт у Игалу, темељ црногорског здравственог туризма

Неопходно је сачувати Институт „Др Симо Милошевић“, те пронаћи најодрживији и најпрофитабилнији модел његовог пословања. Искуство и повјерење које Институт „Др Симо Милошевић” у Игалу има не само на домаћем тржишту, него и на високо развијеном европском тржишту (Норвешка, Холандија, Шведска, Данска…), уз стручни кадар, представља његову највећу вриједност на којој треба темељити развој и будућност здравственог туризма у Црној Гори.

Ово је поручено са сједнице Координационог одбора здравственог туризма Привредне коморе Црне Горе, током које је размотрен и Предлог закона о здравственој заштити.

Сједницу је водила предсједница Координационог одбора др Марина Делић, уз подршку секретарке Сање Марковић.

– Институт Игало се налази у изузетно тешкој ситуацији. Ријеч је о установи са 73 године завидне традиције, која је носилац програма развоја здравственог туризма и као таква је наведена и у Стратегији паметне специјализације. Мислим да треба да пошаљемо јасну поруку да та установа треба да опстане у правом смислу и облику – казала је предсједница Делић.

Генерални директор Директората за пројекте (ИПА), иновације, здравствени туризам у Министарству здравља мр Лука Ђукановић, рекао је да је проблем Института у Игалу веома комплексна тема с обзиром на величину дуга и запуштеност објекта.

– Ријеч је о врло важној институцији и морамо све урадити што је у нашој моћи да је вратимо на прави пут. Институт је оптерећен великим дугом између 20 и 40 милиона еура, вишком запослених, а потребна су и значајна улагања у инфраструктуру. Власничка структура (у којој је и приватни власник) ограничава д‌јеловање државе у смислу заштите конкурентности. Потребна је реорганизација и реструктурирање друштва, те промјена власничке структуре како би се Институт довео у одрживо пословање – рекао је Ђукановић.

Закон

Текст Предлога закона о здравственој заштити претпоставка је стварања доброг пословног амбијента који ће омогућити несметани развој здравственог туризма. Област здравственог туризма, овим предлогом закона је добила нормативно уређење, а планираним доношењем подзаконског акта прописаће се под‌јела у ђелатности здравственог туризма, односно, прецизираће се облици услуга здравственог туризма.

Како се здравствени туризам по први пут дефинише у закону, Координациони одбор је става да је потребно имати у виду да он обухвата како медицински, тако и немедицински туризам (тј. спа и wellness), са чим се сагласио и законописац, уз констатацију да су ове категорије већ унијете у иновирани текст овог акта. Такође, представници Министарства здравља су информисали Координациони одбор да је из текста уклоњен став о забрани рекламирања услуга здравственог туризма, истакавши сагласност да би онемогућавање промоције у овом сегменту представљало својеврсну бизнис баријеру.

Предсједница Делић је мишљења да се у Закону мора јасно прецизирати појмовник здравственог туризма, док је Рада Јањић из Института за стандардизацију става да се треба позвати на стандарде у којем су сви појмови адекватно дефинисани.

Представник Министарства здравља мр Лука Ђукановић је истакао да је у здравствени систем прошле године уложено преко 50 милиона еура и покренуто 24 пројекта у оквиру капиталног буџета.  

– Предано радимо на томе да унаприједимо систем и омугућимо боље услове за наше пацијенте – казао је он.

Такође, истакао је да су свјесни ситуације важности стандарда, посебно када је у питању wellness туризам, те да ће се ускоро радити на изради подзаконског акта у овој области.

Према његовим ријечима, тренутни закон још увијек не препознаје међународну стандардизацију здравствених установа, те је у складу са тим Министарство реаговало и у току је пилот пројекат за акредитацију домова здравља у Подгорици и Котору. 

– Надам се да ће се овај пилот пројекат проширити и на остале домове здравља како би и они добили акредитацију и тренутно радимо на обезбјеђивању буџета за ту активност – казао је Ђукановић. 

Он је такође навео да се просторним планирањем желе ограничити одређена подручја само за здравствени туризам гд‌је постоје природни потенцијали, како на том мјесту не би били хотели који нису за ову намјену. 

Представник Министарства економског развоја и туризма Марјан Милачић оцијенио је да се нормативним препознавањем овог вида туристичке понуде стварају претпоставке изласка из оквира њеног сезоналног карактера, диверзификује понуда и подстиче ванпансионска потрошња.

– Кроз приходе од здравственог туризма имаћемо прилику да унаприједимо цјелокупни здравствени систем и повећамо лична примања запослених – рекао је он, додајући да су у прошлости туристичке агенције биле приморане да откажу аранжмане, јер нијесу имале адекватну понуду за здравствени туризам.

Према његовим ријечима, велики број здравствених објеката је у сивој зони, те је интенција овог министарства да се на одговарајући начин нормативно уреди ова област. 

– Неопходно је креирати нормативни амбијент на начин на који су то урадиле развијене земље – истакао је он, додајући да су као министарство спремни на међуресорну и сарадњу с привредом по том питању.

Младен Филиповић из Поликлинике „Филиповић“ истакао је потенцијале Црне Горе за развој здравственог туризма, посебно апострофирајући предности Улциња, Игала, Скадарског језера, али је говорио и о изазовима са којима се у развоју треба изборити, међу којима је посебно нагласио недостатак кадра и немогућност његовог ангажовања из иностранства у складу са преференцијама гостију-пацијената.

Јелена Никчевић, Здравствено санитарна инспекција, истакла је да у Закону морају постојати прецизно дефинисане одредбе како би инспекори могли да поступају на адекватан начин.

– Постоје бројне установе које се баве анти аге нехируршким методама медицине главе и врата, а још увијек не постоје правилници у тој области – казала је Никчевић, додајући да су информисани да ће они ускоро бити донијети како би допринијели квалитенијем вршењу контрола.

Јелена Булајић, Стоматолошка комора, сматра да Законом не треба ограничавати ову област у смислу здравственог туризма на протетске и ортодонтске услуге.

Током сједнице, између осталог, констатовано је да, будући на то да и домаће становништво користи услуге у здравственом туризму, потребно размотрити брисање или модификацију става „Услуге здравственог туризма не падају на терет средстава обавезног здравственог осигурања”.

– Да ли на овај начин онемогућавамо да FZZO плаћа услуге рехабилитације грађанима Црне Горе у Институту Игало? Сматрамо да није неопходно да се у закону прецизира начин плаћања јер се све дефинише посебним актима FZZO – закључује Координациони одбор. 

Координациони одбор скреће пажњу да је министарство надлежно за послове туризма одговорно за контролу испуњености стандарда у погледу простора, опреме, кадра и услуга за спа & wellness центре. Уколико објекат испуњава тражене стандарде у том случају може добити специјализацију Spa&Wellness.

Услуге које се пружају а представљају здравствене услуге треба да буду у надлежности Министарства здравља један је од закључака КО за здравствени туризам, саопштено је из Привредне коморе.