План реструктурирања Дјечијег одјељења Др „Симо Милошевић“ у Игалу, предвиђа пренамјену Дјечијег одјељења у простор за основну школу. Објекат није обична зграда. Ријеч је о ремек дјелу архитекте Николе Добровића, једног од најистакнутијих југословенских архитеката XX вијека.
Невладине организације позвале су надлежне институције, да пронађу модел адаптације, који ће омогућити да објекат задржи аутентичну архитектонску форму, док истовремено испуњава захтјеве модерне образовне установе.
– Добровићева архитектура представљала је искорак у еманципацији простора и визуелне културе наше средине. У Херцег Новом осим Дјечијег одјељења, његови пројекти су зграда главне Поште у Херцег Новом и доградња зграде Општине. Прије свега Добровић је припадао модернистичком стилу, казао је за РТХН архитекта Вук Чворо, наглашавајући специфичан приступ самом амбијенту и препознатљивом архитектонском потпису Николе Добровића.
Чворо истиче да је Добровић, прије свега, био архитекта и урбаниста:
– Добровић је био професор на Београдском Универзитету, а студирао је у Будимпешти и Прагу. Од 1934. године настањен је на Лападу у Дубровнику. Доста објеката пројектовао је и у том дијелу око Дубровника, учествовао у плановима за развој Игала, као здравственог центра, али и туристичког развоја дијела града. Планови су мијењани и нису усвајани, како је он предлагао. План Игала је рађен 1961. године и 1964. разврстан је у више сектора. Добровић је био визионар, али многе његове идеје нису усвојене, указује Чворо.
Архитекта Никола Добровић и др Светозар Живојиновић (оснивач Института у Игалу), као велики визионари, оставили су велики траг и печат свог времена:
– Иако Добровићев урбанистички пројекат није заживио за Игало, али он је оставио траг и печат свог времена. Била је презентација пројекта, прије десетак година у бањи и једна страна фирма предлагала је мастер планове и успоставило се да, уопште, нема Дјечијег одјељења у том плану. У Плану, који су представили на презентацији нису препознали тај локални контекст, што је веома битно за развој цијелог града, подсјећа Чворо.
Деценијама постоји потреба за школом у Игалу. Одлука Владе Црне Горе о куповини објекта Дјечијег одјељења Института Игало, у износу од 4 870 000 еура, ће омогућити стварање квалитетних услова за образовање ученика ове школе као и још једног броја ђака из Игала, који наставу похађају у другим школама на територији Општине Херцег Нови:
– Свакако је потребно приликом реконструкције и пренамјене зграде у простор основне школе, сачувати архитектонске вриједности. То је споменик тог времена. Имамо ми архитектуру, коју данас највише заговарамо, у смислу насљеђа. То је средњовјековна архитектура и архитектура на којој је поникао град, заснива се на фортификационим објектима, али не смијемо заборавити модерне тековине града, попут дјела Добровића. Прије свега, Добровићева архитектонска дјела су повезана са урбанизмом, објашњава Чворо.
Он подсјећа да је објекат Дјечијег одјељења у Игалу, пројектован прије више од пола вијека и да би требало сачувати градитељско насљеђе тог времена:
– Објекат је пројектован 1964. године. Зграда има интересантно окружење. Простире се од падине на Шиштету, шумовитог дијела, гдје се налазе и спортски терени, тако да је лијепо уклопљен у амбијент, у зеленило. Објекат Дјечијег одјељења је већ једном реконструисан, истиче Чворо.
За реконструкцију и пренамјену Дјечијег одјељења у основну школу, архитекта Чворо предлаже да се иде на конкурс за рјешење, које би сачувало основе архитектонског насљеђа овог простора и објекта:
– Мени је то тема за такмичење, за архитектонски конкурс, међународни или национални. Циљ конкурса је да се сагледају различите идеје, како сачувати насљеђе, уједно, дати савремени садржај школском објекту и потребама ученика. Мислим, да свако ко се озбиљније бави пројектовањем може направити добру анализу и дати идеју, која ће се реализовати. Дефинитивно, треба основне архитектонске вриједности објекта сачувати, сматра Чворо.
Он објашњава да би требало повести рачуна о спољашњем изгледу, обликовности и формама, карактеристичним за Добровићев архитектонски стил:
-Добровић је добром материјализацијом и сегментисањем разбио ту велику форму и изглед гломазности објекта у различитим формама. Има јужни дио гдје су ритмички вертикални отвори на фасади и у том сегменту се може претпоставити, шта је унутар тог објекта. Тај ритам наговјештава да је ријеч о већем простору, са помјерањем по дијагонали, јаким структуралним елементима, стубовима и пасарелом кроз објекат, што представља поетичност израза у архитектури којом је Добровић баратао. Сам објекат је генерално један стилски израз, који се разликује од других, сликовито појашњава Чворо.
