Ауторка романа „Успаванка за Вука Ничијег“ и „Дјечак из воде“ Ксенијa Поповић из Даниловграда представила је синоћ у Дворани Парк нови роман „Очеви испред синова“, који доноси снажну причу о насљеђу, породици и личном идентитету.
Промоција књиге „Очеви испред синова“ доноси веома занимљиву причу која говори о крвној освети. Главни лик, Игор, налази се пред тешким избором: да ли да због каријере напусти породицу или да остане уз њу, свјестан да га то може коштати живота. С друге стране, ако оде, остаје питање да ли ће сачувати образ. Роман има двије паралелне временске линије – једну која прати Игора и другу која прати Николу, односно Џонија.
-Централна дилема настаје након што Игоров брат, у тучи и из нехата, почини убиство. То су биле деведесете године, када су се, нажалост, такве ствари лако дешавале. Породица убијеног заклиње се на крвну освету, а Игор се одједном налази у ситуацији да мора да бира, очекује се лојалност породици, чак и ако то значи жртвовање сопственог живота. Управо ту лежи суштина наслова „Очеви испред синова“ када он треба да стави своје дијете на прво мјесто ипак је то некаква част и инат, а онда, кад схватиш која је цијена тога онда схватиш да није требало тако, каже Поповић.
Роман поставља и питање колико се друштво удаљило од деведесетих. Иако је постојало увјерење да смо се одмакли од тог периода, нарочито након референдума и таласа ентузијазма који је уследио, последњих година чини се да се старе подјеле и неправде поново оживљавају.
-Ја сам стварно вјеровала да смо се ми макли од тих 90-тих, поготово након проглашења независности, референдума и тог читавог новог таласа и ентузиазма који се десио, међутим, последњих година видим да смо јако жељни да им се вратимо, да истјерујемо неке старе неправде, и да једноставно, знате, ја сам 77. годиште, и била сам у иностранству, али моја генерација је та која је била у пубертету током 90-тих и није ми јасно како смо ми изашли нормални и стално кажем украли су мојој генерацији младост, а сада хоће и нашој дјеци, каже Поповић.
Ауторка истиче да је то био период потпуног културолошког, социолошког, економског и политичког суноврата. Посљедице тог времена, како наглашава, осјећају се и данас, не само код њене генерације, већ и код младих. Управо то ју је подстакло да поново пише о том периоду, јер се, како каже, још увијек не можемо у потпуности ослободити његовог утицаја.
-То ме је и подстакло да пишем о тим деведесетим, јер никако да се отмем утиску тих година и питам се да ли треба да оду ове генерације које су направиле деведесете па да коначно искорачимо, или смо толико оштећени да то нећемо моћи ни кад њих не буде, наводи Поповић.
Ова книга ће можда на неки начин упозорити и на неки начин сугерисати да се неке ствари морају промјенити.
Ауторка се поред књижевности, бавила и новинарством, радећи за неке од значајних медија у Црној Гори. Данас се окушала и Book tubu на JouTubu, покренувши канал о књигама на енглеском језику, што је повезано са објављивањем њених романа на страном тржишту.
-Тек сам почела, али имам ту потребу да се на тај начин изражавам, не знам је ли то егзибиционизам, шта је, али просто је то мој начин комуникације, саопштавање тога што мислим, као што је, наравно, и писање, али је лакше пред камером, каже Поповић.
Њена дјела већ су доживјела адаптације, снимљен је филм и постављена позоришна представа по мотивима њених књига. Ипак, како истиче, убудуће би вољела да сама учествује у писању адаптација. Тренутно ради и на документарној серији, за коју се нада да ће бити реализована.
-Видјећемо, хоће ли бити финансија за њу, али то је мој ауторски пројект и нашла сам дивну продуценткињу која је заинтересована и за ову причу, али, поучена, претходним иакуствима, ја сам, с једне стране, бескрајно захвална што су мој романи екранизовани и драматизовани, али, сада ја желим да пишeм адаптацију, каже Поповић.
Ауторка је изразила задовољство боравком у Херцег Новом, уз наду да ће публика препознати и подржати њен нови роман.
