„Колико се само љубави и умјетности слило у њега, толико је исто он љубави и љепоте даривао сваком“ – ово је само једна од порука новских средњошколаца коју су вечерас на свечаној, рођенданској академији даривали публици, граду, сваком следећем путнику и госту Херцег Новог. Дан СМШ „Иван Горан Ковачић“ био је повод за приредбу у Дворани Парк и једну снажну причу о томе колико се воли свој град, онај у којем није све савршено, али у којем је „љепота на сваком кораку, а сваки корак је љепота“.
„Лице града“, како је био назив свечаног програма, донијели су на сцену млади глумци, полазници школске драмске секције Борис, Лана, Владана, Андреа, Андреј, Лара и Радован, праћени музиком својих другара и пјесмом хора, соло тачкама, али и плесом ученица, чланица Диана. Успјели су да испричају причу о Новом којег воле, граду „који ће у њима остати за цијели живот, ма гдје пошли“, да скрену пажњу да није све савршено, али да је и у својој несавршености то посебно мјесто те да сви заједно можемо учинити да буде још љепше, боље мјесто за све њих, нас и оне који у њега долазе. Нашли су начин да прикажу по коју „ћакулу с пајце“, подсјте на Нови некада, донесу мирис мора и југа кроз причу рибара, поздраве се са кенова и адио, изговоре стихове умјетника и књижевника. А онда су на сцену стигле слике које Нови чине препознатљивим – пар у бокешкој ношњи, мажоретка, машкаре, рибар, ХСФ ….
Ред по ред, настајао је сценарио за Лице града – Херцег Новог, прича нам матурант гимназије Радован Миловић који је одлично владао сценом као Херцег.
– Требало нам је мало времена да осмислимо и уђемо у улоге и карактере. Дио текста смо писали сами, дио нам је помогла професорица. Одавно смо знали тему, али требало је мало времена да конкретно смислимо. Тема нам је била блиска па смо хтјели да испадне како треба, да то приажемо још боље. Град је лијеп, има те неке своје ствари које га чине можда мало мање лијепим него што би могао да буде, али ако се сви заједно потрудимо, може да засија, казао је Радован.
Другу страну подсвјести, ону која воли да критикује и преспитује, на сцену је одлично пренијела Лара Ковачевић, матуранткиња гимназије.
– Мислим да смо успјели, да смо добили оно што смо тражили и да су и ученици и наставници и родитељи понијели добре утиске након академије, да им се свидјело ово што смо направили. Дивим се таленту и ентузијазму професорице Ане Мирјачић која све ово ради већ двадесет година. И никада не допушта да се ми осјећамо неукључено. Писала сам већину својих реплика, други глумци су утицали на свој текст… Она нама даје изражајну слободу и диван је цијели процес. То је та предност драмске секције што имамо више мјеста за импровизацију, сарадњу, смијех, анегдоте и слично.. Аматерски, али су нас хвалили као да смо професионалци. Волим глуму, лако улазим у улогу и увијек се шалим са родитељима да ми је вјечита инспирација Жика Тодоровић за то како се лик креће, понаша… Волим овакве ствари и представљају одређени бјег од било чега од чега у ток тренутку бјежим, истакла је Лара.
Увијек степеницу или скалин више, подиже ниво академије, из године у годину, и тако већ двије деценије – професорица Ана Мирјачић која, заједно са ученицима, потписује сценарио. Тако је „Лице града“ дошло пред новску публику.
– Нисам Новљанка, али јако волим Нови. Ово је уствари само још једна прича у којој наши ђаци показују своју посебност и креативност. Надам се да смо успјели у томе. Није било лако, имала сам помоћ Бокеља, ту су били бокешки изрази. А када говоримо о идеји за академију, већ смо говорили о томе да ништа није савршено, али је лијепо да гледамо оно што је лијепо, а оно што је ружно – немојмо затврати очи него хајде да исправимо и све ће бити боље. То остаје на младим људима. Ово су све они показали, урадили, јако лијепо изнијели, а ја сам била само један мали вјетар у леђа, казала је проф. Мирјачић.
Хорски репертоар је одушевио публику, донио још енергије и љубави кроз сваку ноту. До изласка на сцену марљиво су радили и имали пробе сваког дана, казала је диригент, професорица Јована Мустур Ражнатовић.
– Толико су емоција дејца донијела на сцену. Претходних дана су се и трудили и радили. Драго ми је што су све усвојили што смо причали. Били су тако енергични и „живи“ на сцени, баш сам поносна. Били су прави мали професионалци. Убацили смо и кореографију на задњу нумеру Hit the Road Jack“, стари хит из 1961. године. Имали су пуно пјесама, разноврсан репертоар. Интезивно смо се спремали читав мјесец, сваког дана смо имали пробе. Дјеца су заиста вјежбала, потрудили су се да што боље и квалитетније изведу нумере, казала је проф Мустур Ражнатовић.
Заискрила је и 64. Искра, а међу корицама сабрала бројне приче из школског живота. Задовољство није крила проф. Дијана Рогановић која са проф. Љубом Љубисављевићем чини уредништво листа, док је за технички дио задужен актив професора информатике на челу са професором Мариом Шимићем.
– Овај број је повезан са темом академије и на насловној страни су стихови који су речени и током представе „Хајдемо негдје“. Искра доноси разноврстан садржај – пријатељство између наше и школе из Сомбора, успјех спортиста, приче о ученичким успјесима… Имамо и интервју првог уредника Искре Зорана Миловића. Захваљујући ученицима и фотографијама које су забиљежили, представили смо матурску екскурзију, квадрилу, матурско вече… Ту су и стрипови на страним језицима, представили смо успјех наших дебатера који сада на путу за Брисел гдје ће учествовати у конференцији и дебати. Радили смо са ученицима, то је изузетан рад, мислим да ћете уживати док читате Искру. Дугујем захвалност не само редакцији него и свим ученицима који су давали идеје, учествовали у настајању листа од 1. септембра па даље, а посебно у оном најактивнијем дијелу – јануару, фебруару, марту, казала је проф. Рогановић.
Академија је била прилика и да сви упознају најбоље на државном такмичењу, али и оне који су школу и град представљали кроз различите програме. Директорица школе Љиљана Карановић уручила је поклоне:
Матуранткињи туристичке школе Валерији Бенуси која је свој град и школу достојно представљала на међународним размјенама у Европи;
Матуранту гиманзије Радовану Миловићу за треће мјесто у бесједништву на државном такмичењу, али и за учешће у креирању све четири свечане академије школе;
Матуранткињи гиманзије Лари Ковачевић, најбољој у држави у знању из енглеског, као и њеној менторки професорици Аници Радан;
Матуранткињи гимназије Зорици Кнежевић за треће мјесто у знању из француског језика, а њена менторка је била проф. Споменка Мишељић.
У фоајеу Дворане Парк публика је имала прилику да види изложбу радова „Најљепша лица мога града“ коју су припремили ученици грађевинске школе и гимназије под менторством проф. Ксандре Поповић. За коктел у фоајеу били су по традицији задужени ученици и наставници угоститељске школе.
Водитељ академије био је гимназијалац Павле Ђуровић.
Сви они показали су вечерас колико раскошног талента станује у њима док плешу, пјевају, глуме, уче, али и како се снагом младости, искреном љубављу воли свој завичај, град из којег ће сутра кренути у свијет, исписати неке нове странице Свјетских, а новских и једног дана му се вратити.
Ученицима и наставницима СМШ „Иван Горан Ковачић“ честитамо Дан школе!
