Развој здравственог туризма у Црној Гори захтијева јасне стандарде, дефинисане услуге и координацију између институција и приватног сектора, поручено је са сједнице Координационог одбора за здравствени туризам. Учесници су нагласили да је кључна израда дефиниције здравственог туризма, усклађене са међународним стандардима, те реализација пилот-пројеката који ће практично демонстрирати квалитет и безбједност услуга.
Сања Марковић, секретарка Одбора презентовала је Извјештај о раду нагласивши важност стратешког планирања, међуресорне координације и институционалне подршке, као и потребе за законодавним оквиром прилагођеним стварним потребама тржишта. Према ријечима Марковић, закључци Одбора указују на потребу за јасним редефинисањем његове улоге, успостављањем планског и фазног приступа раду, те усвајањем Акционог плана за 2026. годину као основе за активирање и ефикасно функционисање одбора. Поручила је да ови кораци представљају кључне мјере за развој здравственог туризма у Црној Гори, који има значајан потенцијал раста и конкурентности.
Представница Министарства туризма, Сандра Бојанић, истакла је да је претходна стратегија за период 2022–2025. истекла те да је у току процес израде евалуације овог стратешког документа како би се дефинисали наредни кораци. Напоменула је да за област здравственог туризма до сада није израђен посебан документ, али се нада да ће нови стратешки оквир и предстојећи програми потакнути иницијативе и даљи развој овог сектора.
Наташа Жугић из Министарства здравља нагласила је да, иако је стратегија паметне специјализације за период који је обухватала већ истекла, и даље постоје релевантни елементи који се могу примијенити у пракси. Према њеним ријечима, нови законски оквир и постојећи документи Министарства здравља пружају стратешку основу за даље планирање и развој, укључујући и област туризма. Жугић је истакла да иако су други документи о туризму дефинирани на другачији начин, садржај претходне стратегије остаје примјењив и корисно се интегрише у даљи рад сектора.
Предсједник Координационог одбора, др Зоран Ковачевић казао је да постоји основ за даљи развој и унапређење сектора, посебно кроз већу организованост и укључивање свих заинтересованих актера, како из привреде, тако и из институција.
Учесници су нагласили да је неопходно препознати шири спектар услуга у оквиру здравственог туризма, разумјети потребе корисника и кроз координисану сарадњу институција и привреде подстицати иницијативе које унапређују понуду. Закључено је да, иако су постигнути одређени резултати, постоји простор за јачање улоге одбора и бољег системског приступа развоју здравственог туризма у Црној Гори.
Замјеница предсједника Координационог одбора, др Снежана Пантовић, презентовала је Програм рада Координационог одбора, заједно са Акционим планом, истакавши да је он први пут припремљен тако да пружа јасан оперативни оквир за активности одбора. Циљ овог документа је да кроз конкретне активности и реализацију Акционог плана доведе до видљивих резултата већ у овој години, те да оснажи комуникацију између привреде и туризма и подстакне развој здравственог туризма у Црној Гори.
Пантовић је нагласила да досадашњи рад одбора није имао јасно дефинисан законодавни оквир и кључне тачке које би омогућиле постизање видљивих резултата. Нови приступ предвиђа дефинисање појма здравственог туризма, успостављање индикатора и промоцију кроз пилот-пројекте, како би се овај сектор истакао не само у оквиру Привредне коморе, већ и у друштвеној заједници уопште.
Током расправе о новом закону и програму развоја здравственог туризма истакнуто је неколико кључних закључака и препорука. Учесници су нагласили важност дефинисања радне дефиниције здравственог туризма у Црној Гори, која би била прилагођена локалном контексту, али уједно у складу са међународним стандардима и праксама. Овај документ требао би обухватити безбједност пацијената, квалитет пружених услуга и индикаторе успјешности, а реализација би била кроз пилот-пројекте, посебно у Институту „Др Симо Милошевић“, који посједује капацитете за дијагностику, рехабилитацију и третман пацијената. Наглашено је да постојећи закон о здравственој заштити јасно дефинише врсте медицинских услуга које угоститељски објекти могу пружити у оквиру здравственог туризма, укључујући консултације, дијагностику, хируршке и стоматолошке поступке, физикалну медицину и терапијске услуге.
Свака друга врста услуге, попут смјештаја, хране и пића, спада у немедицински туризам и не може бити представљена као здравствена услуга. Строга регулатива осигурава стандардизацију и одговорност институција и приватног сектора.
Расправа је показала потребу да Министарство здравља води рачуна о примјењивим индикаторима и стандардима медицинских услуга, док приватни сектор има јасна правила за пружање услуга корисницима, чиме се избјегавају злоупотребе и осигурава квалитет. Привреда и институције морају дјеловати координисано, при чему институције пружају регулаторну основу, а привреда обезбјеђује капацитете и кориснике. Коначна препорука је да се кроз Акциони план и пилот-пројекте јасно дефинишу улоге институција и привреде, стандарди услуга, индикатори успјешности и регулативе, те да се рад одбора усмјери ка практичној примјени законских одредби, што ће омогућити сигуран, квалитетан и одржив развој здравственог туризма у Црној Гори.
У наставку сједнице, предсједник Координационог одбора др Зоран Ковачевић говорио је о стању у Институту “др Симо Милошевић”, као носиоцу здравственог туризма у Црној Гори. Истакао је да је Институт током 2025. године био једна од најуспјешнијих здравствених установа у финансијском смислу, са обезбијеђеном текућом ликвидношћу и рационалним управљањем ресурсима. Он је казао да је планирана надоградња свих смјештајних капацитета на ниво четири звјездице, као и унапређење инфраструктурних и медицинских садржаја. Према финансијским извјештајима, Институт послује стабилно и његов значај за здравствени туризам у Црној Гори није само финансијски, већ и репутациони, нарочито у контексту повратка норвешког програма, који поставља међународне стандарде квалитета. Ковачевић је истакао да је одржавање високих стандарда од кључног значаја, не само за развој здравственог туризма, већ и за грађане Црне Горе, те да Институт остаје кључни стуб и носилац ове стратешке области.
На крају, директорица Сектрора за пројекте у ПКЦГ Тања Радусиновић и секретарка Одбора ИЦТ Нада Ракочевић, презентовале су пројекат МонтЕДИХ, први и једини Европски дигитални иновациони хуб у Црној Гори, са циљем подршке дигиталној и зеленој трансформацији привреде и јавног сектора кроз приступ иновативним технологијама, знању и инфраструктури. Како су истакле, МонтЕДИХ такође пружа подршку дигиталној трансформацији сектора здравственог туризма у Црној Гори кроз омогућавање приступа иновативним технологијама, знању и експертизи. Пројекат помаже здравственим установама и организацијама да тестирају дигитална рјешења, унаприједе управљање подацима, стандардизују процесе и побољшају квалитет и сигурност услуга за пацијенте. Кроз развој дигиталних вјештина и примјену
напредних технологија, МонтЕДИХ доприноси ефикаснијем функционисању здравственог сектора и јачању конкурентности Црне Горе као дестинације за здравствени туризам.
Извор: Привредна комора Црне Горе
