Министарство економског развоја и Привредна комора Црне Горе, организовали су Округли сто фокус групе на тему израде Предлога Стратегије развоја туризма Црне Горе 2021 – 2025 године са Акционим планом. Посебан дио биће Стратегија паметне специјализације Црне Горе 2021-2024., а приоритет је ”Одрживи и здравствени туризам”. Састанку су присуствовали Далибор Вуковић из Турситичке организације Херцег Нови и Душко Милановић у име компаније Lighthouse of Montenegro.
Предсједник ОУ туризма и угоститељства, Ранко Јововић казао је да ће Стратегија развоја туризма Црне Горе 2021-2025. године с Акционим планом представљати кровни стратешки документ, који ће дефинисати визију даљег развоја туризма, водећи рачуна о начелима одрживости, развојним потребама и потенцијалима туризма у Црној Гори.
Александра Славуљица Гардашевић, в.д. генералне директорице Директората за развојне политике у туризму из Министарства економског развоја, казала је израда овог документа представља велики изазов и обавезу за све јер подразумијева оснаживање економије и финансија, те подизање животног стандарда. Подсјетила је да је у јуну формирана радна група и од тада се интензивно ради,, а укључени су и НВО сектор, туристичка привреда, Национална туристичка организација, Свејтска туристичка организација, као и Свјетска банка, што ће дати једну међународну димензију овом документу и потврду да смо на правом путу у глобалним туристичким оквирима.
– Морамо радити на повећању квалитета дестинације, а не квантитета – истакла је Славуљица, и додала да ће у фокусу бити повећање туристичког промета, али не уз неопходно повећање броја туриста.
Као главни проблеми и препреке препознали су – сезоналност, регионалност, недостатак кадрова, израду туристичке базе, као нешто је што је одавно детектовано као проблем, дигиталну трансформацију, рјешавање отпада, недостатак генералне свијести о значају развоја туризма код грађана, неадекватну доступност туристичког производа, те недостатак дестинацијског менаџмента гдје се мора ангажовати приоватно јавно партнерство у планирању производа.
– Урађена је SWОТ анализа унутрашњег окружења од којег зависи реализација пројекта. Оно што морамо урадити јесте, повећати снаге, елиминисати слабости, и изнаћи могућности у оквиру којих треба да радим. Уурађена и анализа свеукупног макроекономског амбијента, узимајћи у обзир политичке, економске, правне, технолошке, те факторе утицаја на средину, јер само заједничком интеракцијом можемо доћи до реализације пројекта и списка стејкхолдера- казала је она.
Наташа Жугић, начелница Дирекције за пројекцију и планирање развоја здравственог туризма у Министарству здравља казала је да здравствени туризам мора бити третиран као дио укупне туристичке понуде, те да Црна Гора мора наставити са проширењем и повећањем квалитета пружања туристичких услуга, диверзификује производе, успостави стандарде, односно, мора да створи могућност продужетка трајања туристичке сезоне и истовремено регионално валоризује, како јужни, тако и њен централни и сјеверни дио.
Далибор Вуковић, ТО ХН, истакао је важност афирмације здравственог туризма и Херцег Новог као његовог сједишта. Он је сугерисао да се у Стратегију укључе дентални туризам, дигитални номади, те да се мора радити на гастроидентитету и брендирању црногорских производа који треба да буду магнети за привалачење гостију код нас.
Душко Милановић, Lighthouse of Montenegro, сложио се да је проблем недостатка радне снаге присутан, те позвао на усвајање предлога о увођењу категорије сталног сезонског радника.
-То је рјешење које већ постоји у Хрватској, гдје послодавац исплаћује пуну зараду са порезима и доприносима, а након шест мјесеци запослени прима 70 одсто зараде гдје држава субвенционише доприносе и порезе, додајући да је ово компатабилно са најављеном Стратегијом.
Приоритети паметне специјализације: ”Одрживи и здравствени туризам”
Маријета Барјактаровић Ланзарди, в.д. генерална директорица Дирекције за иновације и технолошки развој у Министарству економског развоја, истакла је да паметна специјализација представља иновативни приступ стратешком планирању у коме држава скенира економске, иновационе, истраживачке и привредне потенцијале земље, те да чини кровни документ за бројне секторе.
-Овај концепт окупља јавну управу, академску и пословну заједницу и цивилно друштво, који имају заједнички задатак, а то је имплементација стратегије дугорочног економског раста заснованог на иновацијама, истакла је Ланзарди.
Према њеним ријечима, Црна Гора је прва земља ван Европске еуније која је усвојила Стратегију паметне специјализације (С3) још 2019. године, а програмски период од 2021-2024 год. базиран је на Оперативном програму за имплементацију С3, у оквиру којег ће бити неопходна јасна идентификација пројеката, креирање скупине програма, и усмјеравање инструмената подршке у овим областима.
Она је истакла да ће фокусна подручја бити паметне и зелене технологије у наутичком туризму, стандардни и иновативни терапеутски програми за пацијенте облољеле од хроничних незаразних болести и завснике од психоактивних супстанци, напредне медициснке услуге у мултидисциплинарној дијагностици и стоматологији, те програми за реконвалсценте након ортопедских интервеницја, неуролошке пацијенте и спортисте.
– Потенцијал видимо и у понуди спортско реакретивног „wellness“ туризма , употреби напредних технологија у онкологији, као и производњи фармакопрепарата и развој фармакотерапије – казала је она.
