Ракчевић: Небрига и незнање поткопавају Институт

Власник 28 одсто акцијског капитала Института „Др Симо Милошевић“, Жарко Ракчевић коментаришући за РТХН  блокаду рачуна Института,  казао је да се нажалост дешава  оно на шта је упозоравао пуне четири године као члан Одбора директора . Тврди да за то постоје  писани и фоно записи, те да је као мањински акционар још 2019. године предлагао да се откупи дуг који Институт има према Југобанци те да је то тада било могуће урадити за много мање новца него што је сада стигло на наплату али да није било спремности већинског власника.

-Још 2019. године сам упозоравао да ће се изгубити спор са Југобанком. То су  све биле информације и увјеравања од пријатеља адвоката и предлагао сам на Одбору директора да је боље ићи у откуп потраживања са надлежном Агенцијом у Србији када је на њеном челу била Рада Дивац  која је задужена за банке у стечају, јер је Југобанка у стечају. У том часу се могао постићи договор да се за много мање новца, ред величине од милион до милион и по еура, откупи комплетан дуг Југобанке заједно са каматама, казао је Ракчевић и да 3, 6 милиона на колико је тренутно блокиран рачун Института није адекватан износ јер су много веће камате и трошкови, те да ће комплетан дуг достићи и износ преко осам милиона еура.

-То је огромно оптерећење за иначе уништени Институт. Тада је била врло лоша процјена, неразумјевање тадашњег  Одбора директора, менаџмента и Заштитника имовинских права ЦГ који је водио тај спор у име Црне Горе, за оно што смо предлагали као мањински акционари. Прегласавани смо јер је пет чланова одбора, а два мањинска члана су заговарала да се иде у откуп, док је већина била против са увјеравањем да се неће изгубити спор. Када се изгубио спор, нико не одговара за то и позиција за преговоре је била много другачија. Дакле лошија позиција је била кад је већ постало правоснажно и кад је изгубљен спор, тври Ракчевић.

Наводи да је „штетно понашање“ настављено и након промјене власти у Црној Гори .

-Из мог угла  умјесто једних партитократа дошле су друге партитократе, част појединицима, и ново неразумијевање. У том часу постојао је  трачак наде  јер је један од представника државног капитала, господин Вукајловић показао разумијевање и кренуло се у разговоре. Делегација Института је била у Србији на челу са тадашњом министарском здравља Јеленом Боровинић Бојовић  да би се откупио тај дуг. Добили смо инфомацију као чланови Одбора директора да се у разговору помињао износ три до три и по милиона еура.

Ракчевић подсјећа да се Влада у четири приватизације својим закључком  од 2006. године  обавезала у да ће преузети укупан дуг који Институт има према Југобанци, док је у петој приватизацији конзорцијум, Ракчевићева фирма Виле Оливе и чешки Филиберт, прихватио да преузме цјелокупан тај дуг.

-Нажалост није дошло до реализације коју је покушавала Боровинић Бојовић и данас смо ту гдје јесмо. Мислим да  небрига, недомаћинско пословање и незнање поткопава Институт. Превише је незнања, неодговорности, нерационалности, социјалне демагогије која сатире Институт. И прошле године кад је био збор  радника и незадовољних грађана јавно сам говорио и први пут јавно говорио о стечају, да не бих волио да се деси сценарио Радоја Дакића, што подразумјева тај ефекат “саламе“, како се каже, кидање парче по парче и распродаја имовине Института да би се од продаје једног парчета подијелиле плате за четири, пет мјесеци. То није рјешење проблема, то само привремено рјешава ствари, суштински се уништава Институт на штету радника,  иако је страшно пуно демагогије и манипулације,  на штету ЦГ, Херцег Новог и мањинских акционара. То је најгори могући сценарио имајући на уму да су нарасли дугови Института на преко 32, 33 милиона еура . То је велика опасност јер од многобројникх обећања није остало ништа, рекао је Ракчевић.

Понавља да су као мањински акционари нудили план опаравка, инвестиције али да није било спремности за то. На питање да ли је било преговора са представницима државе око куповине његових акција и да ли је спреман да их прода одговара да јесте ако ће то допринијети опоравку Института.

-Ми смо спремни да истим метром  којим се мјерило онолико колико смо ми били спремни да дамо за Институт преузимајући све те обавезе  које су велике, дакле истим метром смо спремни да продамо акције како би Институт ако има било какве шансе, изашао на зелену грану. Све одлуке су могле бити донијете вољом 56 одсто и никада нисмо ставили вето на било какву одлуку. Напротив, није било разумијевања, било је пуно социјалне демагогије, понављам част изузецима, лошег управљања, неодговорности.  Ја сам рекао и тада и сада кажем,  спремни смо да продамо акције ако ће то допринијети опоравку Института. Лично мислим да је проблем у недомаћинском пословању и да треба да буде професионални менаџмент. Све вријеме сам заговарао да умјесто партијских војника на челу Института требају да буду  професионалци, менаџери који знају свој посао, закључио је Ракчевић.

Подсјећамо, Југобанка АД Београд у стечају покренула је принудно извршење у циљу наплате потраживања од Института „Др Симо Милошевић“ Игало на износ од око 7, 5 милиона еура. Јуче је рачун блокиран на износ од 3, 6 милиона.