Сходно плану реструктурирања Института „Др Симо Милошевић” предвиђен је процес јавне понуде за куповину акција мањинских власника, након тога процес докапитализације, односно враћање 21,5 милиона еура наслијеђеног дуга, као и враћање власништва над земљиштем.
Како је за РТХН казао представник мањинског акционара са значајним учешћем, власник ХТП Виле Олива Жарко Ракчевић, завршен је први круг куповине акција од мањинских акционара.
– У првом кругу продато је 3042 акција по 58 еура и управо треба да крене други круг у року од 15 дана, да сви грађани, који су власници акција Иснтитута могу по тој цијени од 58 еура продати своје акције – информише он.
Након откупа акција предвиђен је процес докапитализације, јер Институт, како наводи Ракчевић, има наслијеђен дуг у висини од 21,5 милиона еура.
– Влада би требало да покрије 14,5 милиона еура тог дуга, а ХТП Виле Олива седам милиона. То значи да највећио дио акумулираног дуга, скоро 90% који у овом часу има, вјероватно због предвиђене процедуре то ће се догодити до краја ове године, тако да ће Институт ући у 2026. годину са ишчишћеним дуговањима и трасираним путем – истиче он.
Ракчевић информише да су Институт вишемилионски износ дугује за порезе и доприносе, поред тога дугује Општини Херцег Нови за порез на непокретности, постоји и дио дуга према добављачима, Електропривреди за утрошену електричну енергију дугује преко два милиона, а такође дугује и Водоводоу.
Планом реструктурирања обухваћено је и враћање власништва над земљиштем, подсјећа Ракчевић.
– Ово говорим зато што је тај такозвани колатерал код банака проблематичан, уколико се земљиште не врати у власништво Института. У тој варијатни, сигуран сам, Институт може и сам подићи кредитна средства и кренути у осмишљену, рационалну реконструкцију и адаптацију већ, морам рећи, остарелих објеката и довођење прво друге фазе, јер је такав договор сходно Плану реструктурирања, на ниво од четири звијездице, а онда и свих осталих капацитета – информисао је он.
Успјешно окончавање ових процеса, уз домаћинско пословање, означиће повратак Института на страно тржиште, а како Ракчевић вјерује, то значи враћање не само традиционалних пацијената из Норвешке, већ и да ће дјеловање бити проширено и мимо региона.
