Испред некадашњег хотела Игало који је већ скоро 15 година закатанчен и девастиран, окупили су се бивши радници Вектра Боке како би још једном указали на неиспуњене захтјеве и неисплаћена потраживања из радног односа. Обесправљеним радницима подршку су вечерас пружили бивши радници РВИ, предсједник СО Иван Отовић, бројни грађани, одборници, колеге из Никшића као и посланик Максим Вучинић који је и предсједник Комисије за контролу и праћење поступка приватизације.
Предсједник НВО “Бивши радници Вектра Боке” Ђорђе Рајак казао је да се годинама на рачун фирме у реорганизацији није слио ниједан цент од закупа пословних простора и продаје имовине.
-Зато тражимо од надлежних да преиспитају гдје је новац од закупа локала, паркинга и осталих објеката Вектра Боке и позивамо тужилаштво да преиспита сваки уговор. Зашто нико не реагује да види гдје су паре од 350 гостију који су у хотелу Плажа. Преко којих рачуна се ради, и гдје одлази новац? – казао је он.
Рајак је подсјетио да је нови власник продао велики дио имовине Вектра Боке али да се новац сливао на рачуне других Брковићевих фирми чиме је избјегао плаћање потраживања свим повјериоцима. Као примјер је навео и продају објекта и земљишта на Жањицу што је, како је навео, било супротно купопродајном уговору.
Окупљеним радницима обратила се и Оливера Доклестић која је истакла да је ту да као грађанка да пружи подршку радницима у њиховој борби за остваривање права.
– Град Херцег Нови је град у коме туризам постоји 120 година. Туризам у Црној Гори почео је у Херцег Новом. Сјетимо се хотела породице Мађар који је изграђен 1901. Сјетимо се веза са Дубровником одакле смо црпили знања и гдје је Илија Будеч стицао знања и преточио их у Херцег Нови са пуно љубави и пуно правог професионалног односа. И сви ви били сте такви, искрени и пуни ентузијазма – казала је Доклестић.
Она је подсјетила на године када је Херцег Нови био међу 10 најразвијенијих градова бивше Југославије и истакла да је урушавање хотелске привреде почело нестанком хотела Бока али да су је Вектра Бока и њен власник Драган Брковић „докусурили“.
– Херцег Нови је почетком 21. вијека био најјачи туристички град у Црној Гори. Шта се десило након тога ви најбоље знате и ви сте то осјетили на својој кожи, а град је то дебело осјетио на својој економији. Приватизацијом смо практично преко ноћи из једног социјалистичког система ушли у тзв. неолиберализам, капитализам који је незналицама омогућио да овладају капиталом који им не припада. Данас од 1200 запослених имамо 250 тужних судбина окупљених овдје. Урушавањем ХТП Бока урушен је читав ХН и ја тврдим да је осмишљено тако. ХН је био међу 10 најразвијенихјих градова бивше Ју а данас је на последњем мјесту у ЦГ. Много новца је одливено из нашег града. Све ове хотеле, ресторане сте ви градили издвајањем од ваших плата, одвајањем од ваших уста а враћемо вам је ножем у леђа тако што сте избачени на улицу и што данас морате да тражите оно што вам припада – казала је Доклестић и изразила наду „да ће са скупа у Игалу отићи позив и порука грађанима да схвате колики је значај да се Бокина имовина врати тамо гдје треба и да се одузме онима који су је на управљање добили испод жита“.
– Надам се да ћемо се изборити за то да се право врати на позиције правде. И да вратимо Херцег Нови на позиције које је некада имао – казала је Доклестић.
Миро Лучић чија је мајка била запослена у Боки а и он као школарац радио током сезоне, је казао да је за њега та фирма сјећање на безбрижно одрастање и сигурност коју је доносила његовој породици.
– Знао сам да могу зарадити неки џепарац за зиму, за школу, да ће мајка донијети сигуран новац у кућу. Видимо данас како су ове плате несигурне и да ће тај наш скромни породични кућни буџет да буде обезбијеђен на тај начин да можемо да живимо достојно човјека, као једна сасвим нормална и функционална породица. Мени је у сјећању остао хотел Плажа као младоме момку, остали сте ми ви, њени радници, остала ми је нека храмовска тишина, мир и смиреност тог хотела у који сам улазио као у нешто што је било свето и чинило ми се да тако нешто нисам могао да нађем у Шератону, Хилтону, Рамади и неким егзотичним мјестима гдје ме је пут носио. Толико ми је теже што вас данас видим у овој ситуацији а још ми је теже што нисам у некој могућности да вам помогнем осим да вам дам подршку ону из срца и оне емоције коју сам увијек имао за овај град и за ово предузеће. Не знам колико ће дуго трајати да се овај проблем ријеши али једино што могу да вам кажем јесте да цијели град стоји овдје уз вас, без обзира што нас данас нема толико, али вјерујем да ћемо моћи да се окупимо и да ћемо моћи да мотивишемо суграђане да сви скупа изађемо и да ријешимо ваш проблем – поручио је Лучић.
Максим Вучинић, предсједник Комисије за контролу и праћење поступка приватизације подсјетио је на закључке донијете на сједници прије три мјесеца истичући да је само један дјелимично испуњен.
– Први и основни захтјев који није испуњен јесте да се по одлуци Уставног суда ваша потраживања из трећег исплатног реда ставе у први исплатни ред. Подсјећамо са сједнице Комисије затражено је од Привредног суда да се обустави даља продаја имовине осим оне која је нужна према стечајном програму, а од тужилаштва информације о томе да ли воде истрагу о овој приватизацији и у којој је фази. Тражиће и да се у случају проглашења стечаја у “Вектри Монтенегро” имовина “Вектра Боке” издвоји из стечајне масе – навео је он.
Вучинић је казао да је на тој сједници Комисије Драган Брковић обећао радницима исплату потраживања у року од неколико дана али да обећање није испунио али и поручио да је предсједник Привредног суда “ пета колона стечајне мафије“.
– Захтјевамо овдје од надлежних институција, од тужилаштва да спаси себи образ да уради нешто док је још у мандату. За раднике ХТП Боке такође тражимо од свих надлежних институција да испоштују закључке 6. сједнице Комисије и да помогну вама у коначном остваривању ваших права. Уколико се то не деси ја вам овдје обећавам да ћемо ићи у било коју радикализацију коју сматрате дјелотворном – поручио је Вучинић.
Предсједница НВО „Мањински акционари РВИ“ Весна Милошевић казала је да је свима познат „ход по мукама“ радника Вектра Боке, али да у ништа бољој ситуацији се налазе и бивши радници РВИ-а.
– Наиме ми смо бивши радници, а садашњи пензионери и све што смо тражили то је исплата акција које смо ми стварали и градили по некој солидарној, минималној цијени. На жалост то нећемо дочекати, можда неко и хоће, а многи су и умрли. Изградили су један диван хотел, РВИ је некада био примјер града, општине, угледа, сада је он на жалост само један лијеп хотел, од чега ми немамо ништа. Желим да вам поручим да будете истрајни, а и ми ћемо бити, подршка мора постојати и са наше а и са ваше стране, мислим да је то једино што може да нас уједини у нашој заједничкој борби а то је остваривање права -казала је Милошевић.
Подршку новским радницима пружио је Жељко Рабреновић, предсједник синдиката Жељезаре Никшић.
– Шта рећи што већ није речено, коме се обратити, а коме се већ нисмо обратили и ми и ви и сви радници у Црној Гори. Говорити нешто па да то вјетар носи нема резултата. Морамо да будемо јединствени, да покажемо снагу и коначно зубе да нисмо робови већ радници. Колегиница рече прије да јој је жао што вас види старе, тужне ја вас не видим такве, ја вас видим другим очима. Ја вас видим као искусне људе, који су пуни снаге, живота и искуства. Нема предаје. Предаја није опција, морамо да се боримо на било који начин, јер нас до сада нико није ни чуо, ни видио, нити признавао само су нас уништвали. Томе мора да дође крај. Вријеме је да кренемо коначно за борбу за наша права ако се ми за то не изборимо нико нам то дати неће. Тако, само сложно, јединствено и идемо до краја докле год срце куца у јунака предаје нема – закључио је Рабреновић.
