Православни вјерници данас прослављају Светог Саву, светитеља и просветитеља. Литургија је служена у цркви посвећеној овом светитељу и просветитељу на Савини. Бесједила је пјесникиња Милица Бакрач, у умјетничком програму наступила су дјеца из школе вјеронауке, а додјељене су и награде најбољима на литерарном конкурсу Просвјете.
Протојереј Живан Вукојевић подсјетио је и да је сваки дан прилика да се молимо за слогу и напредак нашег народа.
-Као и сваке године о Савину дану у Савиној цркви на Савини, над Савином иконом и крстом, Бога молимо за слогу и напредак нашег светосавског народа, да останемо на путу Светога Саве. Дјеца су наша радост, а овај сусрет старости и младости у величанственом амбијенту наше миле Боке, прослављамо академијом у другачијем обиму и облику, са наградама светосавским које је додијелила Оливера Доклестић са просвјетном заједницом. Да останемо народ божији, народ Светога Саве у вјери, у Христу, у благослову и молитвама, казао је отац Живан.
Сваког новог љета око Савиндана, поручујемо да смо светосавци, казала је Милица Бакрач, пјесникиња, и током бесједе објаснила шта то заиста значи.
-Ако смо светосавци као што пишемо да јесмо, да ли непрестамо битишемо у подвизима ка добру или ходамо и десно и лијево? Да ли чинимо колико ко има снаге или само онолико колико морамо? Ако смо светосавци као што поручујемо, да ли ћемо само данас или само у овој светосавској седмици, једни са другима размјенити људске и похвалне ријечи, љубав и поштовање? Да ли ће нас та осјећања држати бар до Светог Трифуна?
Ако смо светосавци као што рекоше да јесмо, да ли ћемо о Светом Трифуну комшијском винограду жиле ископати да би се о прољећу сушио, па ћемо се љутом зимом и мразом оправдати или ћемо подучити истог комшију како се виноград финије подрезује да би дао више плода? Ако смо светосавци као што јављамо да јесмо, да ли ћемо о Сретењу срести једни друге као рођена браћа и сестре гдје год да смо кренули, од Никшића до Подгорице, преко Херцег Новог и сињег мора до Косова и Метохије? Да ли ћемо бити кадри да се запитамо које куде смо пошли и хоћемо ли једни другима пожељети срећан пут?
Запитала се и да ли светосавац заблагодарити сваком ко им је учинио иколико добра.
-Хоћемо ли о Врбици врбов вијенац својој дјеци исплести и при том их поучити да љубе што силније могу род свој, учитеље, школе и онога ко их је саградио? Ако смо светосавци као што записасмо да јесмо, хоћемо ли утјешити једни друге или ћемо Светом Ђорђу потегнути копља и мачеве као сва разбраћена браћа и занемарити да нас иновјерне аждаје са свих страна вребају? А о Васкрсењу Христовом, да ли ће о том најрадоснијем празнику васкрснути наша воља и жеља да помогнемо слабијем од себе? Ако смо светосавци а мнозина је чула да јесмо, хоћемо ли о Видовдану жалити свога вида и помоћи слијепом да дође гдје је кренуо па ћемо га на пистој раскрсници оставити? Ако смо светосавци као што бесједимо да ли ћемо се огријешити о српски језик и ћирилицу потискујући их тамо гдје им није мјесто, хоћемо ли прећутати хромог Вука, вожда Карађорђша, старца Милију, слијепог Филипа, безвидну Живану, и многе који нас без очију, на штакама са ранама и у мукама у Светог Саву уписаше у књигу рођених и великих народа. Да ли смо заиста кадри да осјетимо грудобољу Тајновица Цетињског, схватамо ли да нико не може угасити његову лучу колико је ми можемо распламсати, да нико не може разбити његово огледало ако ми у њему видимо свој лик честитости, да нико не може наудити његовом Горском вијенцу ако га ми сами не расплетемо.
Запитала је да ли ће свако ко тврди да је светосавац то потврдити својим дјелима.
-Ако се принц Растко одрекао раскошног живота на очевом двору, ако је мирио и волио, вјеру и љубав ширио, јесмо ли ми спремни да се одрекнемо простих хаљина сујете, стрепње, зависти, мржење, клевете, похлепе. Ако смо светосавци, а рекосмо да јесмо потврдисмо то себи и свима око себе, а потврдити је лако, љубављу, оданошћу, поштовањем, скромношћу, знањем, полако корачајући онако како је говорио Матији Бећковић „Савиним стопама ка Савином избору са вјером у Господа иако су пашћад пуштена а камење“.
Ако смо светосавци нека савовање буде наше занимање и свега другог ће бити. На овом мјесту морам да признам да је сваки Савинадн диван празник али да дивнијег није било од прошлогодишњег који је посвједочио одбрану наших светиња у ЦГ од Немањиног града до Савине, казала је Бакрач.
У умјетничком програму учестововали су и херцегновски малишани који похађају вјеронауку. Они су се поред неизостане химне Светом Сави представили и индивидуалним рецитацијама, а програм је водила Бранка Денда.
Велики број ученика из школа широм Бококоторског залива учествовао је на светосавском литерарном конкурсу Српског просвјетно културног друштва Просвјета, а најбољи су награђени књигама.
