Промоција књиге „Митрополит црногорски Висарион Љубиша“ и предавање на тему „Српско и црквено питање у дјелу архимандрита Дионисија Миковића“ у организацији НВО „Српски соко“ одржано је синоћ у галерији Фреска на Белависти.
Архимандрит Дионисије Миковић био је свештеник, публициста, књижевник и етнограф, који је оставио дубок траг у духовности, књижевности и хроници Црне Горе и ширег простора Боке. Поводом 140 година од упокојења промовисана је књига „Митрополит црногорски Висарион Љубиша“ објављена је прошле године у издању организације Српски соко, у циљу подсјећања на његову богату биографију, казао је предсједник НВО Српски соко Небојша Рашо.
-Служио је у манастиру Савина, чак је општина херцегновска тражила од тадашње епископије Далматинске да он буде постављен за игумана манастира. У исто вријеме је општина Паштровска тражила да буде игуман манастира Прасквица. Судбина је одредила другачије па је био игуман манастира Морача и први епископ Захумско-рашке епископије након ослобођења ових крајева у рату 1876-1878.године. Потом и митрополит Црногорско-брдски, подсјетио је Рашо.
Књига представља исход лијепе приче о човјеку изузетне духовности и образовања, по рођењу Паштровчанину, који слиједом догађаја долази из Далмације , како је истакнуто у тада слободну Црну Гору, казао је предсједник Црквене општине Топаљскохерцегновске Зоран Лазаревић.
-Господар Црногорски, књаз тадашњи Никола видо је све те његове квалитете и поставио га за митрополита Црногорског. Учествовао је и тада у власти, јер је знања увијек фалило, а највеће се тада стицало овдје на приморју. Он је сматрао да народ знањем може да преживи и у оном и у данашњем времену, казао је Лазаревић.
Висарион Љубиша је био је црногорски митрополит од 1882. до 1884. године, први предсједник црногорског Црвеног крста 1876. и први црногорски министар просвјете.
