Промоција књиге Владимира Кецмановића „Кад ђаволи полете“ биће одржана вечерас (1. јул) у Кући нобеловца Ива Андрића у 21 час.
Роман „Кад ђаволи полете“ сажима елементе топле људске драме и трилера, постајући својеврсна метафора за глобално злостављање које трпи човјечанство. Наратор у роману је његов главни лик, Младен, младић чије ријечи не чујемо али се ток његових мисли неупитно преплиће са читаочевим мислима оставивши утисак снажног дјела „којим ће се“, како каже књижевно критичар др Игор Перишић, „тек бавити наука о књижевности“.
Добитник је стипендије Фондације „Борислав Пекић“ и награда „Бранко Ћопић“, „Меша Селимовић“, „Печат времена“, „Витез српске књижевности“, „Перо Деспота Стефана“, „Крст Вожда Станимировића“, „Hit libris“, „Велике награде“ Андрићевог института у Андрићграду и „Андрићеве награде“.
Кецмановићева проза доживјела је неколико филмских, позоришних и драмских адаптација и преведена је на шест свјетских језика. Сценариста је серијала „Сенке над Балканом“ и „Државни службеник“. Стални је колумниста листа „Политика“ и власник издавачке куће „ВИА“. Члан је књижевне групе Р-70 И „Српског књижевног друштва“. Живи и ради у Београду.
Роман „Кад ђаволи полете“ сажима елементе топле људске драме и трилера, постајући својеврсна метафора за глобално злостављање које трпи човјечанство. Наратор у роману је његов главни лик, Младен, младић чије ријечи не чујемо али се ток његових мисли неупитно преплиће са читаочевим мислима оставивши утисак снажног дјела „којим ће се“, како каже књижевно критичар др Игор Перишић, „тек бавити наука о књижевности“.
За овај роман, аутор је 2022. године награђен признањем „Златни сунцокрет“, а у образложењу стручног жирија наведено је да се „роман Владимира Кецкамновића издваја по смелости да се отисне у сфере врло сложених структура и вредности нашег света у којем су улоге унапред расподељене, а одговорности, по лажној али делотворној нужности, увек или превише често пребачене на погрешне адресе. Кроз врло занимљиву наративну оптику у којој главни јунак романа не проговара, Владимир Кецмановић је одрешио ‘ђаволе’, гротексно-реалистичне ликове савременог, загушљивог света чија је безобзирност управо онолико велика колико често се они позивају на ‘морал’, односно на властиту ‘безгрешност’, задобијену захваљујући неконтролисаној похлепи за новцем и влашћу“.
