Тренутна глобална ситуација, рат на Блиском истоку и раст цијена нафте намећу неизбјежно и могућност повећања трошкова живота. Професор др Иво Жупановић истиче да ће, раст цијена нафте, уколико се настави, имати реперкусије на све производе, али апелује на трговачке и туристичке компаније да не журе с повећањем цијена. Он је за РТХН коментарисао тренутне економске изазове и њихову рефлексију на туристичку сезону, посебно када подаци говоре да Црна Гора биљежи значајно вишу стопу инфлације у туристичком сектору у односу на просјек ЕУ и медитеранску конкуренцију.
-Рат не иде никоме на руку, превасходно зато што, сама чињеница да данас разговарамо да ли ће доћи до ескалације цијена, било у трговини, било у туризму, јер дио инфлације из трговине се прелива у туризам, а да не причамо о оном социолошком и социјалном аспекту гдје је то превасходно повезано са људским фактором. Дакле, оно што бих ја поентирао, је то да смо ми већ у јануару имали и без ове ратне ситуације 5,5% инфлацију у туризму, далеко више него земље Европске уније које су имале негдје око 3,2%, да смо прошле године такође имали инфлацију 7,7%, док је на нивоу Европске уније око 4%, казао је Жупановић.
У овом тренутку, како објашњава, за Црну Гору може бити предност, што је у овом тренутку дестинација која се сматра безбједном.
-Оно што генерално подвлачим и што стално апелујем, је то да наша примарна тржишта не могу бити удаљене дестинације, јер чим се деси оваква нека ситуација, удаљене дестинације размишљају у правцу сопствене безбједности и непотребног излагања ризику одласка на даље дестинације као што је наша. Значи, по мени требамо да се фокусирамо на европско тржиште, и то не цјелокупно европско тржиште, јер нормално све земље, превасходно Европске уније, немају исте стандарде. Ту је по мени, учињен и веома велик искорак тиме што је отворен низ нових авиокоридора, превасходно кад су у питању Low coster, наводи Жупановић.
Фокус, како каже осим на европском, мора остати и на регионалном тржишту, попут Србије и Босне и Херцеговине, за шта је веома важна друмска доступност.
-Ситуацију додатно компликкуе чињеница да се даље не завршава жила куцавица нашег туризма, то је Булевар Јаз- Тиват. Апсолутно је недопустиво толико пролонгирати рок и доћи малтене у шпиц сезоне, јер први западноевропски гости на којима ми треба да профитирамо су у периоду католичког Ускрса, а то је сам почетак априла. Значи, требало би да се фокусирамо на ствари на које можемо да утичемо. На дуги рок сигурно сматрам да ће држава реаговати уколико дође до дисторзија у одређеним елементима фискалне политике, али о том потом, сматра др Жупановић.
Како наводи, Херцег Нови је дестинација која партиципира значајно у црногорском туристичком производу.
-Посебно треба да се фокусира на цијене, с обзиром да имамо чињеницу да смо прошле године, баш због, рекао бих, цјеновне ескалације, се доста приближили Хрватској која је због друмске доступности имала готово 400.000 ноћења више него у 2024. години. Не кажем да смо ми потенцијално могли толико расти на регионалним тржиштима, али по мени, поготово у кризним ситуацијама, а ово јесте кризна ситуација на неком глобалном нивоу, наш приоритет треба да буду европска и регионална тржишта, сматра он.
Професор Жупановић закључује да се Црна Гора налази у осјетљивом тренутку гдје висока инфлација у туризму и инфраструктурни проблеми могу угрозити сезону. Кључ успјеха лежи у брзој реакцији државе кроз фискалне мјере, завршетку кључних саобраћајница, опрезном балансирању цијена како би се задржала конкурентност на европском и регионалном тржишту.
