Актуелна питања у раду општинског Удружења војних пензионера које броји 285 чланова, укључујући и цивилне пензионере који су изразили жељу за чланством, и захваљујући сарадњи са Удружењем пензионера Херцег Нови у циљу континуираног рада, биле су теме редовне годишње Скупштине, којом је предсједавао Павле Павловић, предсједник Удружења
-Обзиром на немогућност прилива нових чланова, за десет до 15 година ово удружење ће се угасити, јер су у њему људи од 70 до 90 година старости Мало ко ће остати, тако да се боримо да сачувамо ово удружење и да оно ради, каже Павловић
У Удружењу превасходно помажу старим и изнемоглим члановима у тешкој материјалној ситуацији, али су сходно програму рада посвећени и обиљежавању значајних датума из историје, као и организацији рекреативних програма и излета за које је све мање интересовања због лоших материјалних услова и старости. Стамбена проблематика и даље је суштински камен спотицања, а изгледа , како наводи Павловић, да ће ускоро бити другачије практично нема.
-У Херцег Новом није збринуто 56 чланова, а на нивоу Црне Горе 260 чланова. Већи број чланова удружења је збринут јер су овдје радили прије ратних догађаја и имали станове, али ми који смо дошли са стране нисмо стамбено обезбјеђени и птоблем је штоВлада Црне Горе не предузиманишта да би се то урадило. Били су састанци код предсједника Скупштине Црне Горе Мандића, били су и код предсједника државе, међутим, помака нема излаз се чека да сви помру па ће онда да се рјешава, каже Павловић.
Просторије Удружења војних пензионера, како добили су на кориштење од некадашње Владе СРЈ, а од 2008.године уступљена им је уз сагласност Владе ЦГ, током ове године су адаптиране, односно уграђена је елоксирана браварија за шта су средства добили из буџета општине. На иницијативу представника НВО “Удружење војних бескућника” иницирано је неколико састанака у протеклом периоду са представницима извршне власти на државном нивоу, али утисак је како наводе да су за систем практично невидљиви, каже Душко Радојичић из овог удружења.
-Били смо од разних институција, прво и од предсједника државе и секретара и Министарства одбране и нема код којег министра нисмо ишли. Требало је да нас прими министар одбране, али примио нас је Марко Марковић који је дао све неке штуре одговоре али без икаквог успјеха и наде да нам се ријеше неке ствари што се тиче људи који су овдје војни пензипонери, јер људи живе овдје као подстанари читав живот. Умиру такорећи у туђим кућама, да је то жалосно и јадно, каже Радојичић.
Организован је пријем у кабинету Дамира Гутића, министра социјалног старања, бриге о породици и демографије, наводи Радојичић, са којим су имали конструктиван дијалог, обећано им је да ће писаним путем добити одговор од потпредсједника Владе, Алексе Бечића.
-Дан данас немамо то писмено обавештење нити нас је неко усмено позвао. Тражимо опет да одемо код министра одбране, господина Краповића, тражимо да одемо код Бечића. Држава нема воље да помогне, а кад смо били у радном односу нисмо питали ни гдје идемо ни шта радимо, него смо извршавали своје радне задатке и обавезе, рекао је Радојичић.
Удружење војних пензионера у Црној Гори броји 1.470 чланова, а најбројније организације су у Подгорици и Херцег Новом. Из општинског Удружења најављују да ће у наредној години наставити борбу за остваривање права.
