Здравствени туризам Црне Горе има добре предуслове за развој у водећи туристички производ, али то зависи од бројних фактора – природних ресурса, институционалних оквира развоја, квалитативне и квантитативне понуде и потражње, међународних трендова, конкурентног окружења. Развој здравственог туризма омогућио би не само диверзификацију туристичког производа, већ и цјелогодишњу туристичку понуду, наводи се у Истраживању о тренутном стању и потенцијалима развоја одрживог и здравственог туризма у Црној Гори које је представљено у Привредној комори Црне Горе.
На сједници Координационог одбора здравственог туризма, коју је водила предсједница др Марина Делић, учествовале су секретарка Одбора туризма и угоститељства у ПКЦГ, Сања Марковић и Маријета Барјактаровић Ланзарди, в.д. генералне директорице Директората за дигиталну економију и технолошки развој у Министарству науке И технолошког развоја, а резултате истраживања презентовали су др Јелена Звиздојевић, координаторка радне групе за Одрживи и здравствени туризам и чланови: проф. др Снежана Пантовић са Медицинског факултета и доц. др Илија Мориц, из компаније Мориц доо.
Предједница КО здравственог туризма, др Марина Делић казала је да је ово истраживање у сарадњи са Министарством науке и технолошког развоја, спровела Иновациона радна група за одрживи и здравствени туризам, радно тијело Савјета за иновације и паметну специализацију, које је дио С3 Националног имплементационог оквира.
– Оно представља значајан подухват и радује чињеница да је здравствени туризам ушао у приоритетне области паметне специјализације – истакла је Делић.
Она је казала да је наведено истраживање по први пут реализовано у Црној Гори, а све у циљу добијања података који се односе на одрживи и здравствени туризам, чиме се додатно подстиче ослобађање пуног потенцијала који Црна Гора има у развоју ове дјелатност и њене компаративне предности које су стратешким документима препознате као такве.
– Држава, али и приватни сектор, требало би снажније да се посвете развоју здравственог туризма, јер он пружа велике могућности, оснажује привреду и основну здравствену услугу у свакој држави – истакла је Делић.
Маријета Барјактаровић Ланзарди, в.д. генерална директорица Директората за иновације и технолошки развој Министарства науке и технолошког развоја, казала је да је Црна Гора 2019. године постала прва земља ван ЕУ која примјењује потпуно нов методолошки и стратешки приступ у оквиру паметне специјализације, те дефинише на који начин наука и иновације могу подржати њене приоритете и усмјерити их на прави начин.
– Одрживи и здравствени туризам представља један од тих приоритета, а његова имплементација је нешто што је био највећи изазов у цјелокупном процесу, прије свега због пандемије корона вируса – казала је она.
Према њеним ријечима, поред јасно добијених смјерница на који начин приступ мора бити имплементиран и систем постављен, у самом процесу је неопходно имати и снажну координацију и међуресорну сарадњу, како би се активности успјешно планирале и спровеле.
Она је посебну захвалност упутила УНДП-ју на кључној стартешкој подршци, као и свим експертима који су учествовали у изради ових докумената.
Поручила је и да, када се говори о здравственом туризму, морамо знати шта он заправо представља, те да разумијемо активности које су потребне различитим циљним групама.
– Радећи на његовој дефиницији, првенствено кроз измјене закона, поставили смо мало другачије основе, и сада желимо да видимо како људи размишљају и које све иновативне идеје имају – рекла је она, додајући да ће подаци и анализе које добијају послужити као основ за све даље кораке које је неопходно предузети, како би се у потпуности искориситли сви потенцијали здравственог туризма.
Координаторка радне групе за Одрживи и здравствени туризам, Јелена Звиздојевић казала је у свом уводном обраћању да је податак основ доношења сваке одлуке, јер без квалитетних података, не можемо говорити о развоју било које области, па тако ни о области одрживог и здравственог туризма.
Према њеним ријечима, истраживање је реализовано у периоду од 20. фебруара до 30. марта текуће године, и обухватило је све локалне самоуправе, локалне туристичке организације, невладине организације и коморе из области пружања здравствених услуга.
– Учешће је узело 58% од укупног броја наведених институција, и користим ову прилику да се захвалим онима који су издвојили вријеме и на овај начин судјеловали у подстицању ослобађања пуног потенцијала који Црна Гора има у развоју ове дјелатности, у којој имамо компаративне предности и која је стратешким документима препозната као таква – поручила је Звидзодјевић.
Како је навела, резултати истраживања показују да су најчешћи облици здравственог туризма у Црој Гори пружање стоматолошких услуга, као и услуге које припадају немедицинском туризму – услуге фитнес центара, козметичких салона, рекреација и одмор на чистом ваздуху. Она је казала да здравствени туризам има потенцијала за даљи развој у Црној Гори. Наиме, преко 80% испитаника је дјелимично или у потпуности сагласно да постоје потенцијали за развој здравственог туризма и то у скоро свим општинама у Црној Гори.
– Испитаници највећи потенцијал виде у пружању услуга рехабилитације, затим у даљем развоју стоматолошких услуга, али и услуга wеллнесс и спа туризма – закључила је Звиздојевић.
Чланица радне групе за Одрживи и здравствени туризам, проф. др Снежана Пантовић истакла је да је циљ истраживања, које је први пут спроведено у нашој земљи, добијање података који се односе на одрживи и здравствени туризам чиме се додатно подстиче ослобађање пуног потенцијала који имамо у развоју ове дјелатности.
– У Црну Гору осам одсто туриста долази због здравствених и wеллнеес услуга, наводи се у истраживању. Тренутно стање понуде здравственог туризма у нашој земљи је такво да 34,5 одсто чине стоматолошке услуге, 30,9 фитнес, козметологије и рекреација, 14,5 wеллнесс & спа (немедицински), 10,9 љечење и рехабилитација, а 10,9 одсто естетска и пластична хиругија – казала је Пантовић.
Према њеним ријечима, у истраживању се закључује да је неопходно радити на нормативној усклађености у имплементацији, валоризацији и развоју здравственог туризма (законодавству, финансирању и осигурању, едукацији и обуци, маркетингу и промоцији, сарадњи између сектора), као и на системској и адекватној имплементацији стандарда и акредитованих програма који се односе на валоризацију, имплементацију и развој здравственог туризма. Потребно је оснажити међуресорну сарадњу, те јачати свијест и знања о значају развоја, валоризације и имплементације здравственог туризма на националном и локалном нивоу у Црној Гори.
– Прије свега ово истраживање је показало да је неопходан даљи раст инвестирања у научно истраживачку дјелатност и едукацију кадра, те подстицајне мјере за подршку развоја, јачања и промоције здравственог туризма – навела је Пантовић.
Доц. др Илија Мориц, из компаније Мориц и члан Иновационе радне групе за одрживи и здравствени туризам, казао је да су потенцијали посебно препознати у сегментима културне и атракције наслијеђа, те природним атракцијама, а да подаци добијени у истраживању добро представљају актуелно стање и имају највећу вриједност, с обзиром на јако широк узорак.
– Истраживање је показало да јако битан елемент представљају рецептивни и комуникативни фактори, али се на њима мора више радитит – истакао је Мориц.
Навео је да се појам здарвственог туризма мора сагледати шире, јер он такође обухвата како природне љепоте, тако и саобраћајну инфраструктуру.
– Здравствени туризам представља суи генерис и сви заједно морамо више радити на његовом развијању, како би мотивисали туристе да долазе код нас и користе све његове бенефите – закључио је Мориц.
Генерални директор Директората за пројекте (ИПА), иновације, здравствени туризам у Министарству здравља мр Лука Ђукановић, оцијенио је да овакава и слична истраживња треба користити што више како бисмо добили добре инпуте за даљи развој здравственог туризма. Међутим, оцјењује да је неопходна боља анимација и мотивација привредног сектора, како би сви заједно радили на његовом развоју.
– Привредници морају препознати потенцијал у овој области и валоризиовати га на прави начин – поручио је Ђукановић.
Током скупа, привредници су истакли да је неопходно указати на брзину, реализацију, практичност и, прије свега, бенефите здравственог туризма, те га боље промовисати на сајмовима и сличним догађајима, саопштено је из Привредне коморе.
