Прије неколико дана, у Херцег Новом, у кругу породице, сахрањен је Љубо Павловић, син Станка. Ријеч је о човјеку који је деценијама обиљежавао спортски и друштвени живот града.
У уторак, 27. јануара ове године, престало је да куца племенито срце Љуба Павловића – легенде херцегновског спорта, човјека који је читав свој живот посветио игри, заједници и породици.
Рођен је 1942. године у Врелу, у близини Пећи, гђе је његов ђед Тодор–Тошо отишао из родних Убала код Херцег Новог као колониста прије Другог свјетског рата. Као дијете, Љубо се преселио у Белу Цркву, гђе је његов отац Станко, официр ЈНА, службовао.
Своју спортску каријеру започео је као фудбалер ФК БАК из Беле Цркве. Његов таленат је брзо уочен, па је каријеру наставио у зрењанинском „Пролетеру“, гђе је касније радио и као тренер млађих категорија. Фудбалски пут наставио је у Херцег Новом, гђе долази шездесетих година прошлог вијека. Фудбал је био Љубова велика љубав, која га је довела и до вишегодишње тренерске улоге у ФК „Бокакомерц“, клубу који су основале и финансирале познате фирме херцегновске привреде.
Захваљујући својој свестраности и истинској љубави према спорту, Љубо Павловић био је ангажован и у другим спортским дисциплинама, међу којима је посебно мјесто заузимало бућање. Како су се обавезе у фудбалу смањивале, расла је његова посвећеност бућању. У Мељинама, мјесту гдје је живио и радио, 1977. године, заједно са мјештанима, основао је Бућарски клуб „Мељине“, у којем је дуго био играч и тренер и којем се до краја живота предано посветио.
Љубо Павловић био је смирен човјек, испуњен снажном енергијом, са израженим организационим умијећем и изузетним осјећајем за колектив. Дао је немјерљив допринос развоју БК „Мељине“, како на такмичарском плану, тако и на најодговорнијим руководећим позицијама у клубу и савезу. Дужи временски период налазио се у најужем руководству клуба и један је од најзаслужнијих за то што је БК „Мељине“ израстао у успјешан боћарски колектив у Црној Гори и региону.
Био је и предсједник Кошаркашког клуба „Приморје“ у периоду од 1981. до 1985. године. Све повјерене послове обављао је са много успјеха, преданости и разумијевања за игру и људе.
Љубо Павловић био је успјешан и као пословни човјек и као политички ђелатник. Радио је као службеник Општине Херцег Нови, а обављао је и бројне одговорне дужности у ХТП „Бока“, укључујући функције директора хотела „Ривијера“ и „Плажа“. Политички је био ангажован као први предсједник Општинског одбора Народне странке 1990. године. У селу Убле, одакле потичу његови коријени, био је дугогодишњи члан црквеног одбора.
Одлазак Љуба Павловића оставио је празнину коју је тешко испунити, али и трајну обавезу да се сачува сјећање на истинску спортску легенду и великог човјека.
