Протест „Заједно за 100“, који је јуче испред зграде Владе организовала Унија слободних синдиката, прошао је без присуства представника Савеза синдиката Црне Горе. Општи колективни уговор истиче данас, а социјални партнери Влада, Синдикат и послодавци нису договорили повећање обрачунске вриједности зарада са 90 на 100 еура.
Представници осталих синдикалних организација, како је у емисији „У четири ока“ на РТХН казао предсједник Независног синдиката полиције, Игр Рмандић, могли су само са жаљењем констатују да друга највећа синдикална организација није придужила захтјеву да се обрачунска вриједност коефицијента повећа.

– Ако је то синдикат који каже да је прави и да се бори за радничка права, њему је било мјесто испред Владе Црне Горе и њему је било мјесто тамо са свим оним људима који желе да се боре за своје породице и за своју будућност, и на крају крајева за будућност ове државе. То што они нису дошли, што нас нису подржали, али то није први пут, ми смо већ навикли да они, ако не подржавају, онда чак и опструирају наше покушаје да поправимо радноправни статус радника у Црној Гори, али то није ништа ново – наводи он.
Предсједница Синдиката државних службеника и намјештеника Тамара Голиш истиче да је ово борба свих радника за права и бољу будућност. Она је мишљења да је социјани дијалог између Владе и репрезентативних синдиката заказао.

– Онај ко је хтјео да чује, могао је јасно да чује све наше аргументе, али ево, нажалост, до сада од Владе наилазимо на један зид ћутања, иако смо, сходно Закону о социјалном савјету, и Влада, и Унија послодаваца, и репрезентативне националне централе у обавези да преговарамо о свим питањима која су од интереса за економски статус грађана. Нажалост, тај социјални дијалог је дошао у једну, да кажем, ситуацију да је у застоју, да Влада просто као да тражи вријеме и да купује вријеме – сматра она.
Голиш подсјећа да је рок за преговоре и усвајање Општег колективног уговора до сада два пута пролонгиран. Први пут захваљујући посланицима у Скупштни, друг пут на захтјев премијера Милојка Спајића, како би са Унијом послодаваца испреговарали увећање коефицијената сложености послова кроз ОКУ. Међутим, до тог састанка није ни дошло.
– Ми смо од Кабинета премијера добили писани документ у којем се наводи 17. као крајњи рок да се поново састану социјални партнери. Међутим, оно што заправо нас као друштво треба највише да забрињава, то је једна, да кажем, неодговорност наших доносилаца одлуке, јер на тај састанак који је најављен, ни на који начин нису нас обавијестили да је премијер из неких изненада, да кажем, искрслих обавеза био спријечен да присуствује – прича Голиш.
Рмандић сматра да је протест требало организовати још 29. марта, јер из Владе константно долазе опструкције и намјерно погрешне интерпретације цијеле ове ситуације.
– Није тачан навод Владе да се захтјев за повећање обрачунске вриједности коефицијената односи само на јавни сектор. Захтјев који је упућен Влади, односно социјалним партнерима, каже да се то повећање односи и на приватни и на јавни сектор, тако да саопштење Владе у касне сате је био само један, хајде да кажем, невјешти и неуспјели покушај да се посвађају јавни и приватни сектор и да се на тај начин утиче на посјећеност овом протесту. Влада мора да буде свјесна да се манипулацијама не постижу никакви резултати, да се гурањем проблема под тепих ти резултати не рјешавају, већ се само гомилају и једног дана нећемо више моћи преко тог тепиха да ходамо – казао је он.
Са протеста у Подгорици поручено је Влади Црне Горе да је у обавези најкасније да за 15 потпише нови Колективни у говор са увећаним коефицијентима за све запослене а у супротном радници ће бити принуђени на радикалније мјере.




