Због недоступности правовремених стоматолошких услуга, дјеца и адолесценти који живе са аутизмом су под константним ризиком од болести зуба и потпорног апарата зуба, показало је истраживање под називом: „Доступност стоматолошких услуга дјеци са аутизмом у Црној Гори“, које је спровео Синдикат доктора медицине Црне Горе.
Како је саопштено из ове Синдикалне организације, предсједница др Милена Поповић Самарџић, представљајући резултате истраживања, навела је да је циљ био да се испита да ли је постојећа здравствена заштита, са посебним нагласком на стоматолошке услуге, једнако доступна свим категоријама друштва, посебно дјеци са поремећајима из аутистичног спектра (АСД).
Истакла је да је здравствена заштита особа са АСД у фокусу Европског парламента, али и многих националних и међународних регулатива које имају за циљ загарантовану једнакост у остваривању права на здравље. Упркос прописаној регулативи, родитељи/старатељи особа са аутизмом у Црној Гори пријављују бројне потешкоће и врло мало конкретних реакција државе.
– У истраживању је учествовало 50 родитеља дјеце која живе са аутизмом. Резултати анкете су показали да се стоматолошке услуге које захтијевају увођење у општу ендотрахеалну анестезију чекају и до шест мјесеци, а у неким случајевима чак и годину. О ургентности проблема говори и податак да у Црној Гори није доступна инхалациона седација, као метода контроле бола у раду са дјецом – истакла је др Поповић Самарџић.
Дуго чекање на добијање стоматолошких услуга, према њеним ријечима, није једини проблем о којем испитаници говоре.
– Не постоје протоколи по којима би поступало медицинско особље када је у питању ова рањива популација. Недостатак циљане едукације, тренинга и знања о аутизму медицинских радника, заједно са поремећајима понашања које ови пацијенти могу искусити, доприносе невољности неких стоматолошких здравствених радника да лијече особе са аутизом. Такође, при националном Центру за рани развој (некадашњи Центар за аутизам) у КЦЦГ, не постоји Савјетовалиште за оралну хигијену са стоматолошком амбулантом за спровођење превентиво-профилактичких мјера и припрему пацјената са аутизмом за сарадњу са стоматологом – навела је, између осталог, др Поповић Самарџић.
Родитељи, како је рекла, тврде да дуго чекају и на термин код психијатра, гинеколога и других специјалиста, због чега су често принуђени да помоћ потраже у сусједним државама. Такође, иако дјеца са инвалидитетом имају првенство код изабраног љекара, кажу да неријетко наилазе на неразумијевање пацијената и других родитеља, који се буне јер улазе преко реда, иако та дјеца због свог стања, не могу да чекају на преглед. Више родитеља је истакло да се не могу ослањати ни на приватну праксу, гдје не постоје услови за пружање здравствене услуге дјеци са инвалидитетом.
– Потребно је ојачати стоматолошку праксу која ће бити доступна рањивим категоријама. Пожељно би било при националном Центру за рани развој отворити Савјетовалиште за оралну хигијену са стоматолошком амбулантом за спровођење превентиво-профилактичких мјера и припрему пацјената са аутизмом за сарадњу са стоматологом. Циљ је код дјеце и њихових родитеља изградити навике редовних посјета стоматологу, који би спроводио едукацију о значају превентивних прегледа, значају очувања оралног здравља и начинима правилног одржавања оралне хигијене (прања зуба) у амбијенту који је дјеци познат и гдје се могу осјећати пријатно – казала је др Поповић Самарџић, говорећи о три кључне опције унапређења и препорукама након добијених резултата истраживања.
У сјеверној и јужној регији Црне Горе није обезбијеђена стоматолошка заштита при здравственим установама секундарног и терцијарног нивоа за пацијенте са аутизмом. То пацијенте јужне и сјеверне регије ставља у дискриминисан положај у односу пацијенте централне регије.
– Потребно је формирати више стоматолошких центара на територији цијеле државе, у којима би се обављале стоматолошке интервенције у општој анестезији, јер је само једна Поликлиника, при Клиничком центру Црне Горе у Подгорици, недовољна. За почетак би требало отворити по један центар на сјеверу и југу државе, који би били оспособљени и специјализовани за пружање комплетне стоматолошке здравствене заштите дјеци са аутизмом. Такође, континуирана примјена превентивних и профилактичких мјера и редовни контролни прегледи (сваких 2-3 мјесеца, а некада и чешће) омогућила би адаптацију пацијената на услове стоматолошке ординације, бољу сарадњу са стоматологом и унаприједила би одржавање задовољавајућег стања оралног здравља. Редовни контролни прегледи пружили би прилику да се спроведе и здравствена едукација родитеља, старатеља, његоватеља као и самог пацијента. На овај начин би се могле превенирати листе чекања и за санацију зуба у општој анестезији. Консултација са надлежним педијатром, психијатром, психологом из Центра за рани развој могла би пружити и могућност савјетовања везано за најбољи приступ који ће бити у складу са потребама и могућностима самог пацијента – нагласила је предсједница Синдиката доктора медицине.
Значај благовремене и свеобухватне примјене превентивно-профилактичких мјера нагласила је и проф. др Марија Антуновић са стоматолошког одсјека Медицинског факултета Универзитета Црне Горе.
– Превентивне мјере у стоматолошкој здравственој заштити наше популације су заступљене са свега 4%, према подацима Фонда за здравственом осигурање из прошле године. Дакле, спроводе се у недопустиво малом обиму. Превенција зубног каријеса је једноставна, безбједна, безболна, јефтина и ефикасна мјера очувања оралног здравља. Због тога се овом сегменту стоматолошке здравствене заштите мора дати приоритет, нарочито у стоматолошком раду са 430 дјеце са АСД у Црној Гори – информисала је она.
Као веома важан и доступан ресурс који треба искористити за рјешавање анализираног проблема, др Поповић Самарџић је навела дјечије амбуланте које ће бити отворене у школама.
– С тим у вези, не треба пропустити да се системски осмисли програм за дјецу са аутизмом и у самом пројекту отварања школских амбуланти треба предвидјети да дјечији стоматолози у одређеним терминима или данима раде са дјецом са аутизмом и спроводе превентивно-профилактичке мјере и основне терапијске процедуре, док би се компликоване процедуре и даље спроводиле у Стоматолошкој поликлиници КЦЦГ. Посебно је важно истаћи значај редовне и континуиране примјене превентивних и профилактичких мјера на нивоу примарне здравствене заштите код пацијената код којих је добро стање оралног здравља постигнуто санацијом у терцијарној установи – истакла је др Поповић Самарџић.
Даље препоруке за подизање квалитета постојеће стоматолошке здравствене заштите, како је казала, између осталог, односе се на доношење Водича добре клиничке праксе за рад са дјецом, затим примјену метода инхалационе седације у свим регионалним центрима и специјализованим амбулантама за мање компликоване стоматолошке интервенције, како би се избјегло увођење пацијента у општу ендотрахеалну анестезију, која би се користила искључиво код дјеце са којима није могуће остварити потребан ниво сарадње у амбулантним условима.
Поред тога, према њеним ријечима, у Центру за рани развој потребно је формулисати едукативне програме, тренинге намијењене родитељима и дјеци са АСД, како би се кроз информисање и едукацију помогло у спровођењу превенције каријеса, правилне исхране, побољшања оралне хигијене или правовремене реакције у случају појаве бола.
– Циљ овог истраживања, али и задатак друштва у цјелини је да омогући у највећој мјери благовремене и адекватне стоматолошке здравствене услуге, чији је исход у складу са моралним и етичким нормама, а који код дјеце са аутизмом треба да буде исти као и код њихових неуротипичних вршњака – закључила је др Поповић Самарџић.
