Позоришни комад „Седам сати сунчеве светлости“, у продукцији Театра на брду, према тексту Милене Деполо, а у режији Ђурђе Тешић, изведен је синоћ на сцени Дворане Парк, a сјајну глумачку екипу публика је наградила громогласним аплаузом. представа је одиграна у оквиру 57. Празника мимозе.
Прича прати Сању, која живи живот какав многи од нас могу да препознају. Много ради, на услузи је свима – и својој одраслој ћерки, па чак и бившем мужу, а са својом покојном мајком има неразрешене односе.
Када се разболи од тешке болести, Сањи се учини да је потпуно сама у томе и да нема довољно подршке, али је живот натера да ствари посматра другачије… Односи у овој дисфункционалној породици су лако препознатљиви, врло често урнебесни, али увек пуни љубави како год да споља изгледају.
Глумица, Аница Добра каже да нема добре представе без квалитетне публике.
– Јако је било узбудљиво, не само за нас на сцени, него претпостављам и за вас у публици, али тај аплауз на крају, ја мислим, ако овај мој посао има смисла, онда је то вјероватно због тога што се деси послје представе, казала је она.
Представа је рађена по истинитом догађају, а према њеним ријечима, публика то осјети.
– Тема представе је заправо један табу о којем се мало говори, и ова драма је написана на основу истинитих догађаја. Нису се све ствари догађале само једној жени, него седам жена, и све је то склопљено у једну причу. Али, дакле, ниједна ствар овде није измишљена, рекла је она.
Глумица, Мирјана Карановић није крила задовољство реакцијама публике.
– Публика је била сјајна, баш само били заједно у овој представи, ми на сцени и они преко пута нас. Публика нас је инспирисала, некако, жељели смо да дамо више, казала је Карановић.
Уз Аницу Добру и Мирјану Карановић у представи играју Мина Совтић и Бојан Димитријевић. Сценографију потписује Весна Поповић, костимограф је Марија Милекић, а композитор Владимир Пејковић.
