Друге вечери Херцегновских априлских позоришних свечаности пред бројном публиком у дворани „Парк“ одиграна je представа ,,Пола пола”, која је рађена у копродукцији Градског позоришта Подгорица и Факултета драмских умјетности са Цетиња.
Комад рађен по тексту Мелене Богавац у режији Бранка Илића претходно је одигран и за херцегновске ученике, а задовољни су били и протагонисти и публика.
Лазар Ђурђевић, који глуми Андреја, каже да су дјеца, односно тинејџери, реаговали фантастично.
-Мислим да су они збиља права публика за ову представу, иако није незанимљива ни старијима. Она је и направљења да буде један емотивни „ролер коустер“ и да је за све узрасте, драго ми је што су тако реаговали и можда је ово била најбоља реакција до сада.
Представа има едукативни тон и помаже дјеци да се суоче са неким тешким животним ситуацијама, попут развода родитеља.
-То је велика одговорност зато што су разводи, као нека основна тема, тренутно доста чести, а имам осјећај да се у позоришту та тема не обрађује довољно, поготово за дјецу која највише трпе у тим ситуацијама. У том смислу ми је била велика одговорност, али и драго што смо на један забаван начин, да тако кажем, одрасли уз ову представу. Наши ликови стасавају и промијене се у току представе, на крају смо ми одрасли људи, и то је као неко огледало. Иако су наша два карактера – Андреј и Тања доста зезнути, опет на крају буду ОК, тако да је та порука лијепа – да ако особа хоће да се посвети себи, може све да истакао је Ђурђевић.
Млада глумица Мирјана Спаић каже да се труде да не праве разлику између репертоарског и играња на фестивалу, већ да на сваком игрању дају све од себе, а да је ово у Херцег Новом било фантастично.
-Најбоље су биле реакције, било је живо, била је то размјена наше игре и одговора публике. У том узрасту који играмо ми се држимо за то што нам је познато, за љубав између мајке и тате и да ту нема мјеста за другу или трећу особу, али онда како стасавамо схватамо да морамо да отпустимо неке стрвари и да живот стварно мора да иде даље, да оно што је некад било лијепо више не мора да буде и да тек нешто касније долази нешто љепше. Сви актери у овој представи траже љубав, свјесно или несвјесно, и на крају увијек љубав буде рјешење, поручила је Драговић.
И Даница Рајковић је презадовољна одзивом и реакцијама публике у Херцег Новом.
-Имали смо пуно прилика да играмо ову представу, али не често баш за узраст којем је уствари намијењена. Чини ми се да је први пут играмо пред публиком на коју се односи, притом пред толиким бројем и ја сам одушевљена. Драго нам је што су реаговали баш на ствари на које требају, а чак и неке реакције које се нама нису допале су нам указале на нешто што смо запоставили, а веома је важно, и хвала им на томе. Реакције публике су нам баш драгоцјене, важно је то што су били укључени, јер нама говори да их се то ипак тиче, казала је Рајковић, истакавши да је играње на фестивалу можда љепше од репертоарског, јер носи већу одговорност према дјеци и позоришту које не познајете.
