Monodrama “Naši dani” nastala dramatizacijom satiričnih pjesama Vladislava Petkovića Disa (“Naši dani” i “Himna”) i najznačajnijih pripovjedaka Radoja Domanovića (“Stradija”, “Danga” i “Mrtvo more”), čiji kompletan autor je Radoslav Milenković, odigrana je 1 984 puta u protekle četiri decenije, a pred hercegnovskom publikom prvi put u okviru programa povodom Njegoševog dana.
Neizbježna sudbina pozorišta je da bude savremeno, prokomentarisao je za RTHN jedini akter 75-ominutne predstave, nakon koje ga je publika dva puta dugim aplauzima vraćala na scenu.
-To je, ne samo privilegija, nego i neizbežna sudbina pozorišta, da bude savremeno, da priča sada i ovde o onome što nas se tiče. Sreća je da su i Disove pesme i Domanovićeva satira zaista genijalne stranice i da su ti ljudi pisali za zauvek, ne samo o svom vremenu Pašićevske i Obrenovićevske Srbije s kraja 19. i početka 20. veka, nego o ljudskoj prirodi; o tome koliko je ustvari ona prvo nepoznata a zatim i neiscrpni majdan lošeg. Eto, 120 i više godina ne samo da se nismo naučili, neću reći da je sve gore, nego ja igram ovu predstavu više od 40 godina, i kada sam je pravio u socijalizmu to je bila neka alegorija, neka satira i sprdnja na vreme s kraja 19. i početka 20. veka. A, onda kad je više i sicijalizam prestao i kad je stigla ta famozna tranzicija, koja god garnitura da je bila i kakva god bila pojavna vlast, uvek se ustvari ispostavljalo da su svi iz Domanovića i da je Domanović ustvari napravio jedan rentgenski snimak ne samo svoje političke stvarnosti, nego ljudske prirode, i to je ono što čini da ću ja izgleda ovog još da se naigram, koliko mi Bog da zdravlja. Nažalost, ne možemo mi biti drugačiji nego što jesmo,zaključio je Milenković.
Milenković u predstavi igra više od trideset likova, oslanjajući se na snažnu facijalnu ekspresiju i pantomimu, pokazujući izvanredne glumačke sposobnosti, a kao kruna usljedile su brojne nagrade. Ni nakon toliko izvođenja predstava nije izgubila na aktuelnosti, a poznati glumac ističe kako davnih osamdesetih kada je predstava nastajala nije vjerovao da će je igrati toliko dugo i često.
-Kada sam radio ovu predstavu nisam ni sanjao da ću je igrati toliko dugo. Ja sam mislio da je to. Predstave obično imaju,, ne vek trajanja u odnosu na aktuelnu situaciju, nego prosto neke teme postaju manje zanimljive, smenjuju se sa nekim važnijim temama. Ali, ovde se desilo da se svaka nova garnitura političara ili vlasti, da se sama stvarnost u tim nekim menama stalno pronalazila i upisivala, zapravo prijavljivala kod Domanovića i tako unedogled. Koliko sam srećan što imam priliku da igram to tako dugo i tako puno puta, toliko, ne mogu reći da sam tužan, ali nije mi milo što je to još uvek aktuelno. Bilo bi divno zamisliti da to sad ja igrajući, i publika doživljavamo kao nešto što je bilo, međutim i Domanović i Dis dobro se drže u odnosu na naše savremenike.
Činjenica da je predstavu u Herceg Novom u kalendaru događaja povodom crnogorskog dana kulture, Njegoševog dana, za pozorišnog, filmskog i televizijskog glumca, reditelja, profesora Radoslava Milenkovića predstavlja izuzetnu čast.
-Ja sam zaista počastvovan i uzbuđen, i to mi mnogo znači, zato što mi nemamo većega pesnika; mi nemamo ništa vrednije ličnim imenom potpisano. Imamo izuzetno veliku narodnu književnost, i lirsku i epsku poeziju i prozu, ali ličnim imenom potpisano nešto tako veliko mi nemamo. Neka izvini nobelovac čija je kuća tu u blizini, ali za mene nema većega pesnika, i nemamo ništa vrednije u našoj istoriji odkad govorimo. I sam Njegoš je sve rekao o ovome danas i u “Luči mikrokozma” i u “Gorskom vijencu” – to je o nama. Nismo mi uspeli da se izvučemo iz te klopke koju ima velika umetnost, a to je da je univerzalna i svevremena, poručio je Milenković.
Do kraja mjeseca pozorišnu publiku u Herceg Novom očekuju još dvije predstave: 19. novembra „Sjećaš li se Doli Bel“ Kamernog teatra 55 iz Sarajeva, i „Murlin Murlo“, studentska predstava beogradskog Fakulteta savremenih umetnosti 23. novembra.
