На сцени Дворане Парк, у оквиру програма 54. Празника мимозе, изведена је синоћ представа „Елинг“ Београдског драмског позоришта. Топла прича, у исто вријеме обична и необична, са елементима црног хумора, публику није оставила равнодушном.
Радња прати два мушка лика, који излазе из менталне установе, а смјештена је у Норвешкој, земљи у којој такви људи добијају могућност ресоцијализације, прича глумац Павле Пекић.
– Оно што представу чини тако значајном, великом и племенитом јесте што је то прича о два мала човјека, два, условно речено, губитника, са којима свако од нас може негдје да се идентификује. Не мислим да смо сви ментално болесни, али некад смо несигурни, уплашени, неуротични, анксиозни. Та њихова борба са стварним животом је нешто што плени публику и нас који играмо – наводи он.
Глумица Наташа Марковић сматра да прича говори о томе како је савремени човјек током учења како да се понаша заборавио да буде дијете.
– Ово је једна ријетка представа о пријатељској љубави, која пружа катарзу. Гледам је док играм, кад се пресвучем, па стојим са стране. Глумци су апсолутно маестрални у овоме, занимљиво је како су они уз представу сазревали као људи и као глумци. Увијек су је фантастично играли, а она добија нивое зрелости кроз године колико је дуго играју – прича она.
Главе улоге, уз Павла Пекића и Наташу Марковић, тумаче још и маестрални Љубомир Бандовић, Ненад Гвозденовић и Раде Марковић.
Представа је рађена према истоименом филму норвешког редитеља Петера Неса, текст је написао Сајмон Бент, режирао је Марко Манојловић.
Превод текста радила је Невена Пецотић, сценографију Марија Калабић. Костимограф је Лана Цвијановић, са аститенткињом Мирном Илић, инспицијент и суфлер Станислав Младеновић.
