„Посно путовање“ назив је предавања које је данас одржао протојереј ставрофор, парох требињски Дражен Тупањанин, након литургије у цркви Светог Архиђакона Стефана на Сушћепану.
Вјера је лично путовање сваког од нас, а у исто вријеме и заједничко, јер пловимо на истом броду који се зове црква, казао је Тупањани и објаснио како се пост разумјева у Светом писму.
-Кроз читав Стари завјет пост је везан са покајањем, некад са невољом, тугом и жалошћу због нечије смрти. Некад је припрема за велике догађаје, као што је Мојсијево добијање закона. У даљем току Светог писма у Новом завјету слушамо о посту. У Библији немамо никакве заповјести да морамо да постимо и да то морамо да радимо у одређено вријеме и у обиму дана. Али наша црква је у свом предању, установила постове, које предлаже, не бих рекао заповједа, казао је Тупањанин.
У православној цркви постоје четири поста, а један је у току Велики или Часни пост.
-Пост је дубоко лично путовање, које свако од нас треба да предузме и да у том путовању неке ствари постави на своје мјесто. Пост подразумјева храну, али она није на првом мјесту. Пост, како је записано у древном монашком спису, је прије свега праведност, љубав и милосрђе. То нам говори и Господ.
Парох требињски истиче да свако од нас у себи треба да пронађе мотив да пости. Мислим да је најнижи мотив да кажемо црква је рекла па ми постимо. Потребно је, тврди он, наћи и дубљи мотив.
-Да би се он пронашао важно је запитати се шта је пост и не давати олако одговоре на то. Свете црквене педагошке методе читања говоре да наш пост не треба да буде пука рутина, нека дисциплина која ништа друго нема него разлику у менију. Оно што је потребно и истински спасоносно, по мом мишљењу, јесте управо да свако од нас има свој посни пут. То је посно путовање. Да вријеме поста доживимо као духовну авантуру у којој ћемо да пронађемо динамику унутрашњег живота, казао је Тупањанин.
Свети Макарије Египатски каже „пост је оно што доноси радост, мир и смирење“, казао је Тупањанин и додао да његову изјаву, признаје, вади из контекста.
-Другим ријечима, шта год ти доноси радост или смирење у правом смислу ради то. Покушајте. Немојте само да прихватите пост као нешто, што вам је тако речено. Пост је спој са милосрђем. У посту покушајте да једете не само посну, него јефтину храну и сву разлику дајте сиромасима. Нађите начин да смањите потребе јефтином храном. Јело нас не поставља пред Господом, казао је Тупањанин.
Посно путовање је важно, добро плодотворно и плодоносно, али ако га схватимо као свој лични подухват, а онда тај свој лични подухват инкорпоришемо у тајну цркве. Тада постаје наш заједнички подухват, навео је парох требињски.
-Посно путовање нас припрема за сусрет с Богом у празнику Васкрсења. Као што су се Мојсије и Илија спремали за велики сусрет с Богом, тако смо и ми у овом посту заједница која путује ка Крсту Христовом, као оном догађају у којем се Бог показао и открио као савршена крајња љубав и који се одрекао себе због нас, казао је Тупањанин.
Предавање је организовала Митрополија црногорско приморска -храм Светог Архиђакона Стефана -Сушћепан.
