Позориште „Миливоје Живановић“ из Пожаревца ће се новској публици представити са двије позоришне представе сутра и у сриједу, 17. маја. Ријеч је о представама „Генерална проба самоубиства“, по тексту Душана Ковачевића који ће бити играна у сриједу и комад „Отац“, који је 1887. године написао „отац“ савремене шведске књижевности и (уз Ибзена) зачетник модерног позоришта Јохан Август Стринберг, на сцени Дворане Парк, сутра (уторак) од 20:30.
Јохан Август Стринберг је још у својим првим написаним дјелима креирао драмске облике који су се истицали специфичношћу језика и визуелности, а трагедијом „Отац“ започео је свој натуралистички драмски опус. Радња драме базира се на теми борбе за превласт међу половима, нарочито у браку, а у начину стварања оваквог дјела аутору је помогло искуство познавања теорије сугестије којом су се бавили француски психолози. Умна борба и „психичко убиство“ осликавају вјечни сукоб, а у сваком сукобу постоје двије стране, овдје су то два пола, двије воље, двије стране родитељства, незадовољства и неостварености. Коначно, супротности су нераскидиво повезане у свом сукобу, представљајући двије стране једног бића, јединственог у својој безизлазној трагичности.
Ова трагедија није попут античких, не базира се на предодређености, стога је као таква савременом човјеку погоднија за идентификацију. Трагичност ових ликова не почива на њиховој судбини, него на простоти и сложености пуког неспоразума и егоцентричности, који не дозвољавају међусобно разумијевање и истинско разријешење драмске радње.
Детаљније о представи која је премијеру имала прошле године, а у Херцег Новом ће бити приказана 16. маја са почетком у 20:30 у Дворани ПАРК, у тексту са портала „Реч народа“:
– У Центру за културу Пожаревац 20. јуна премијерно је изведен комад „Отац“. Ова трагедија Аугуста Стриндберга, четврто је премијерно дело које је ове године публици понудило Позориште „Миливоје Живановић“. Упуштајући се у коштац са текстом насталим далеке 1887. године и чињеницом да га је аутор написао након преживљених брачних проблема и болести, редитељка Драгана Данда Стојановић спаја ниску црних бисера на паперјасту нит која гледаоца уводи у безграничну слику догађаја, времена и простора. Рјечју, дешавања на сцени бришу годину настанка те сваки покрет, ријеч и ефекат дају подсвесну сумњу да се све то можда управо дешава у најближој кући. Лаура, коју игра Наташа Илић својим злим лукавством потчињава супруга, пензионисаног капетана и научника (Зоран Матијевић у улози Оца) и ломи његов здрав ум кроз причу да је отац кћери из њиховог брака заправо други човек.Стамен и отресит, капетан из љубави коју гаји ка супрузи и кћери најпре покушава да све доведе на место, али одлучност и похлепа љепше половине немају границу.Не без разлога, за подстанара доводи докторку Естермарк (Данда Стојановић) након чега њу као и читаво ближе окружење уводи у заблуду да је супруг болестан, насилан, склон убиству и самоубиству…Лаурини поступци заправо страшна манипулација са циљем да се дође до насљедства, бива касно: отац губи разум, завршава у лудачкој кошуљи и скончава живот…
Поменута паперјаста нит је пукла а ниска црних бисера преплавила гледаоца осјећањима туге, немоћи и беса. Не без разлога, јер је томе допринела мала али изутетна глумачка екипа. Сјајни Зоран Матијевић до детаља кристалише лик Оца , док Наташа Илић нам на свој начин представља жену која под маском лијепе и префињене даме до сржи лукаво придобија за себе кћер, дадиљу, докторкуи пастора бацајући отровне стреле ка супругу. Сценским наступом Драган Николић представио је једнолично виђења ситуације из угла свештенства док нам Ена Бајић реално и уиграно преноси лик Берте, кћери. Посебну нит која гледаоца води кроз време и животпољуљане породице дала је Гордана Митић која као Дадиља осјећајући дубоко у себи сву неправду, до последњег тренутка достојанствено носи улогу, баш као и Нејд кога игра Зоран Стаменковић.
Продукцијски тим позоришног комада „Отац“ чине директорка центра за културу Пожаревац Галина Перић, уредник Александар Лукић, сценографија и технички дизајн Ена Бајић, инспицијент Радица Петровић, шеф технике Зоран Миладиновић, мајстор свјетла Никола Бранковић и мајстор тона Драган Смиљковић.
Нашавши се на две стране, као глумица Драгана Стојановић нам прецизно даје лик докторке Естермарк и упркос томе што открива подлост којом одише кућа. Са друге стране, држећи редитељску палицу инсистира на детаљима који, иако једноставни, леде крв у жилама и сваком сљедећом репликом и сценским покретом нуде гледаоцу нови сигнал да је пут којим прича иде незаустављив…
На сцену Дворане „Парк“ 17. маја у 20:30 Позориште „Миливоје Живановић“ из Пожаревца доноси нам представу „Генерална проба самоубиства“, по тексту Душана Ковачевића. Редитељка Драгана Данда Стојановић прилагодила је драмски текст за oву поставку у којој носи чак три глумачке улоге.
Ова савремена прича на специфичан начин, уз помоћ подтекстуалног хумора и сатире кроз гротексне и хиперболичне ситуације освјетљава сложену проблематику морала и идентитета данашњег друштва и његове борбе за егзистенцију.
Душан Ковачевић, овом драмом коју сам сматра својим најквалитетнијим дјелом, оправдао је титулу нашег најбољег драмског писца, савременог класика, преплићући у њој жанрове, те стварајући јединствену драму у драми.
Ова трагикомедија својеврсна је критика друштва па кроз умножене, добровољне и наметнуте улоге које носе њени протагонисти показује степен на који је појединац принуђен спустити се, како би опстао у животу, који наликује на трагедију апсурда и агресије.
Улоге тумаче: Драгана Стојановић, Наташа Илић, Зоран Матијевић, Милан Илић и Драган Николић.
Продукцијски тим чине: за сценографију и графички дизајн задужена Ена Бајић, шеф технике Зоран Миладиновић, мајстор тона Драган Смиљковић, мајстор свјетла Никола Бранковић, директорица Центра за културу Пожаревац Галина Перић и уредник Александар Лукић. Продукција: Центар за културу Пожаревац и Позориште „Миливоје Живановић“.
Пожаревљани су током прошле године у свом позоришту „Миливоје Живановић“ имали чак четири премијере. Њихове представе запажене су на фестивалим и аматерским сусретима, а изводе се и у позоришним кућама широм Србије, добијајући сјајне критике
еминентних људи из свијета театра какав је Бојан Муњин. Доказ да добро позориште станује и у малим срединама је свакако овај ансамбл, који у Црној Гори гостује први пут.
Портал „Реч народа“, осврт Владе Винкића на комад пожаревачког позоришта
-Бизарност приче о трговини људским органима – данас на жалост тужна и неизбежна истина суровости савременог свијета у јагми за новцем, није оставила равнодушним ни ванвременског Душана Ковачевића да кроз своју препознатљиву стваралачку призму преточи дешавања која боле, засмејавају, жуљају, челиче и откривају људску нарав онаквом каква и јесте, навела је пожаревачку редитељку и глумицу Драгану Стојановић да се лати текста „Генерална проба самоубиства“ и тимом истомишљеника отвори очи свима који их случано или намерно окрећу главу пред јадом и тугом која прекрива планету.
Одлучујући се за опробану екипу сарадника, Данда Стојановић испреда причу која се можда управо овог трена дешава на било којој тачки земаљске кугле, а оличење је било ког догађаја које се обија преко плећа обичног човека скривеног под плаштом немјерљиве тежине живота…Већ прве реплике уводе публику у јединственост генетичке незајажљивости, мегаломанства и веома вјештог манипулисања људима који имају привид да излазе из огромне кризе, виде зрачак наде и поново добијају жељу за животом. Речју, иако су пред нама три сјајно разрађена различита лика, у суштини то је једна нит, једна мисао и једна идеја најцрњег крајњег сценарија. Милан Илић, у комаду архитекта самоубица у дуговима до гуше, разочаран,
остављен и чврсто одлучен на самоубиство, себи својственим начином даје посебан тон који води од суицидних корака…Илић се у овом комаду појављује и у улози рођеног брата, који у потрази за најближим родом у сукцесивним и бахатим изласцима на сцену ову причу насталу 2008. године боји још тамнијим „сјајем“ сјенкама живота. Поклоњен живот оивичен свакодневним уцјенама од стране „добродушне“ капетанице под рефлекторима сјајно преноси Зоран Матијевић у улози Рибара, док Наташа Илић, репликама и дугогодишњим позоришним искуством , лагано скида маску под којом је костур који се од случаја до случаја храни наркотицома, алкохолом и изветрелим сећањима на дане младости, наде и обећања.
Откривајући гледаоцима да је „Генерална проба самоубиства“ заправо прича у причи, односно само једна у низу позоришних проба комада „Самоубиство“, сценом раздрагано, из ко зна које сфере искаче редитељ (Драган Николић) и попут великог владара који се у најтежим тренуцима за народ појави са радосним вијестима и попут муње нестане ка сопстевним животним побједама, остављајући за собом свој тужни теaтар да броји минуте, сате и дане свог битисања на сцени живота…Дубоко препознајући текст Душана Ковачевића, Драгана Данда Стојановић је редитељски, врхунским стваралачким напором успјешно указала на смјернице свакодневице, снажно оивичила паралелу између охолости и доброте и покушала да скине црни повез, који већина нас свечешће носи преко очију.Мајсторски! Наводи се у критици представе.
