Јовандан је повезан са Богојављењем као успомена на крштење Исуса Христа. Зато је и дан послије Богојављења посвећен овом светитељу мада има више дана у Православном календару који славе успомену на Светог Јована Крститеља. Многе породице славе Светог Јована Крститеља као крсну славу!
Светог Јована Претечу Црква светкује као „најчаснијег последњег пророка“. Назван је Претечом јер се појавио пре него што је Исус Христос почео да припрема људе за свој долазак, али и Крститељем јер је крстио Христа у ријеци Јордан.
У Општини Херцег Нови храмови посвећен овом светитељу налазе се у Суторини, на Каменом, Бјелским Крушевицама и на Жањицу.
Десна рука Св. Јована Крститеља, велика хришћанска реликвија, налази се у Цетињском Манастиру
Три велике светиње: честица Часнога Крста, чудотворна икона Пресвете Богородице Филеримоса и десница Св. Јована Крститеља су прешле дуг историјски пут до данас: од Јерусалима, преко Цариграда су стигле у посјед крсташких витезова Св. Јована Крститеља који су их приликом крсташких похода заплијенили. У почетку су се налазиле на Родосу, а затим од средине 16. вијека на Малти. То је разлог што су витезови Св. Јована прозвани Малтешким. У вријеме Наполеонових ратова генерал Малтешког реда је предао светиње на чување православном руском цару Павлу Првом Романову. Од 1799. године чуване су на двору Романових у Петрограду све до Бољшевичке револуције у Русији 1918.
Тада су предате на дар Краљу Александру Карађорђевићу у знак благодарности руског народа и Руске цркве за пријем великог броја избјеглица из Русије. Светиње су чуване у краљевском двору на Дедињу до 1941, када су предате Управи Манастира Острога на чување. Рука Св. Јована Крститеља и дио Часног Крста Христовог су из трезора предате тадашњем Митрополиту Данилу Дајковићу у Цетињски манастир. Похрањене су у параклису (капели) посвећеној Св. Јовану Крститељу у Цетињском Манастиру.
