Постковид пацијенти су особе које су имале тежи облик инфекције корона вируса и који још увијек осјећају симптоме болести, а њихово стање помно прате љекари у херцегновском Дому здравља, гдје се обавља комлетан пулмолошки преглед, казала је др Даринка Ковачић, пнеумофтизиолог у Институту „Др Симо Милошевић“ и Дому здравља у нашем граду, гостујући у емисији „Новско поподне“ РТХН уреднице Данијеле Ђоновић.
-Пацијенти који су имали тежи ток болести, препоручује се контрола на мјесечном нивоу, а који су имали лакши ток, на два мјесеца. Када је ријеч о симптомима и последицама ковид 19, раде се лабораторијске анализе, недостаци се надокнађују терапијом, а они пацијенти који су резистентни на терапију, упућују се даље на лијечење, најчешће у Специјалну болницу за плућне болести у Брезовику.
Постковид пацијенти, уз респираторне проблеме, могу имати трајне посљедице и на срцу и другим органима.
-Промјене на срцу могу да буду дуготрајне, просто долази до наглог и потпуног затајивања срца. Дешавају се аритмије, могу да буду благе али и фаталне. Вирус напада и срчани мишић – миокард, зависно од тог колико се вирус проширио и колику површину мишића је захватио. У зависности од тога, може да буде безазлено или да остави трајне последице и изазове тотално оштећење срца и његову слабост.
Након акутне фазе, у процесу лијечења користе се антикоагуланти и физикална терапија и кортикостероиди као изузетно моћни лијекови.
-Кортикостероиди смањују оток ткива, што је јако важно када су у питању плућа и срце. Њихова предност је код аутоимуних болести, нема гране медицине гдје се не могу употребити. Ако говоримо о штетности кортикостероида, неке од нус појава су повећање крвог притиска, шећер, масноће… Уколико се на неко дуже вријеме користе код аутоимуних болести, могу да изазову и остеопорозу.
Код постковид пацијената често се јављају и психички проблеми.
-Када пацијент болује од ковида, са свих страна чује информације о великом броју умрлих, тако да заиста неко мора бити психички добро јак и стабилан да све то изнесе. С обзиром на то да овај вирус напада и нервни систем, одређен број пацијената има селективни губитак памћења, депресију…. Америчка студија је пратила 800 пацијената и њих 60 до 70 % је имало психичке сметње, а депресеију 20%. Имамо случај из клиничког центра да је први симптом инфекције корона вирусом био епинапад, тако да не можемо да причамо о неком униформном начину понашања.
Вакцинација се препоручује и постковид пацијентима, али три до шест мјесеци након прележане болести уз претходну контролу имуноглобулина г односно утврђивања броја антитијела.
Комплетан интервју са др Даринком Ковачић, погедајте у емисији „Новско поподне“ РТХН.
