Током претходних дана, Институт за биологију мора је добио неколико обавјештења о угинулим и болесним јединкама више врста керњи, али и бранцина, са подручја Бококоторског залива.
На рибама се уочавају оштећења очију, коже и других дјелова тијела. Неке јединке су пронађене након угинућа, док су неке још увијек биле живе.
Готово сигурно се ради оVER вирусној инфекцији (Viral Encephalopathy and Retinopathy) коју узрокују вируси из рода Betanodavirus (familija Nodaviridae). Ова инфекција погађа широки спектар врста морских риба у различитим регионима свијета. За коначну потврду, потребно је урадити анализу узорака PCR методом, што ћемо покушати у сарадњи са колегама који се баве овом тематиком.
Јединке инфициране овим вирусом показују знакове анорексије, сљепила, потамњења и оштећења коже, оштећења централног нервног система, као и неправилно пливање и немогућност контролисања рибљег мјехура.
Према објављеним научним радовима, појава ове инфекције документована је у јесењем периоду (септембар-децембар) и у другим државама Медитерана. Ширење ове инфекције код керњи и бранцина углавном је документовано у условима када је температура мора повишена (од 23 до 30 °C за бранцина; 28 do 30 °C за различите врсте керњи).
За сада се мало зна о механизму инфекције ових вируса. Остаје нејасно да ли бетанодавируси могу заразити друге домац́ине осим риба. Испитивана је могућност да ли вирус са једне врсте керње може инфицирати људске ћелије. Показано је да се може везати за људску ћелију, али не и ући у њу.
У складу са тим, сматра се да бетанодавирус у свом тренутном облику не може инфицирати људске ћелије. Превентиве ради, не препоручује се конзумација јединки риба заражених овим вирусом.
На Иституту су до ових сазнања дошли захваљујући материјалу који су доставили Саво и Никола Цвитковић.
Из Института за биологију мора у Котору позвали су све који имају неку информацију о овој појави да доставе податке путем друштвених мрежа или на емаил адресу Института за биологију мора [email protected].
