Промоцијом књиге „Век канадског филма“ аутора Џорџа Мелника и пројекцијом документарног филма “Бафи Сент-Мари: Настави даље” у Дворани Парк почели су Дани канадског филма у Херцег Новом. Данас у 12 сати биће одржано предавање замјеника шефа мисије Амбасаде Канаде Дејвида Моргана, на тему “Мултикултурална Канада; млади, наука и умјетности”, а потом ће услиједити у 12:30 пројекција филма “Клуб Винланд” из 2020. године редитеља Беноа Пилона.
Дан националног канадског филма је прилика да прикажемо филмске ауторе, режисере, глумце и филмске ентузијасте у читавом свијету и да заједно прославимо умјетност филма и канадски допринос, казао је замјеник шефа мисије Амбасаде Канаде Дејвид Морган.
-Дан националог канадског филма у Херцег Новом је на неки начин ријетка прилика за грађане и госте да завире у канадску културу и сазнају нешто више о нашој земљи и народима, казао је Морган.
Говорећи о књизи, Морган је казао да Мелник описује каква је у ствари Канада, која има двије потпуно различите филмске културе, а то су франкофона квебешка и канадска англофона.
-У последњих 50 година ова два стуба канадског филма су на веома посебан начин била на неки начин и промјењена, прије свега другим различитим перспективама које су биле приказане од стране тзв. инуиских народа у Канади, али и од нових имиграната, жена које су на неки начин приклониле филму и ЛГБТ заједнице. Мелник на посебан начин истиче ту класичну битку, којом се Канађани, како у филму тако и у многим другим аспектима културе, свакодневно боре да допринесу, али у исто вријеме, и да не буду опхрвани својим сусједом, америчком културом.
Књига Џорџа Мелника прије свега нам нуди свеобухватан преглед онога што представља основне тачке у развоју канадске кинематографије, казала је продекан за науку и међународну сарадњу Факултета драмских умјетности на Цетињу Јелена Мишељић.
– Оно што Мелник ради дајући преглед историје он нуди једну нову врсту методолошког приступа, погледа, перспективе на разумијевање тога шта значи национални филм, преиспитивање тог појма, шта значи национални идентитет. Мислим да нуди један сјајан примјер по којем многе савремене студије различитих националних кинематографија и пракси могу послужити за методолошки узор.
Главни уредник Издавачког предузећа „Клио“ Зоран Хамовић казао је да нас ова књига не оставља без емоција.
-Ријеч је о изузетно озбиљној, скурпулозно написаној књизи и имамо једну врсту нескривеног дивљења према аутору који је то начинио. Мелник је дошао у Канаду, али је на одличан начин разумио односе у филмском стваралаштву и то кроз ову историју приказао. На једном мјесту лијепо каже да није ни теоретичар , нити критичар и да је историја нешто што тежи објективности, сагледавању онога што је написано, а не гледању филмова, оно што је написано о филмовима и што је забиљежено кроз процес кинематографског стварања. Његово је да забиљежи корпус и опише га и да нас обавијести као читаоца о томе шта јесте Канада кроз кинематографију.
Он нас води од почетака кинематографије до онога што је данас.
-То данас је условно зато што нам баш у писму које нам је упутио за ово вече, гдје је поздравио Новљане, дао је прилику да се подјетимо и да помислимо да би та књига сад требало да буде насловљена „125 година од почетка канадске кинематографије“. Ова књига не треба само да се нађе у рукама оних који се професионално баве филмом, или су познаваоци канадских студија или желе да се упознају са канадским стваралаштвом, него и свих оних који хоће да имају једну врсту историјског додира са различитим кинематографијама, казао је Живковић.
Дани канадског филма завршавају данас предавањем и пројекцијом филма „Клуб Винланд“.
