Акционари Института „Др Симо Милошевић“ нису данас на ванредној сједници усвојили План реструктурирања, а наставак је заказан за 21. јануар. На сједници се чуло да су представници већинског капитала и највећи мањински акционар усагласили поједине ставове, који су били спорни за Жарка Ракчевића, власника компаније „Виле Олива“ која има 27,43 % акција у Институту Игало.
По ријечима предсједавајућег Скупштином, извршног директора Института Игало, Зорана Ковачевића сједници присусутвују акционари који имају 87, 3 % власништва капитала у Друштву.
Да би План прошао потребне су двије трећине, односно поред државних још и гласови најмање 10% мањинских акционара. Они имају укупно 16% акција, а највећи мањински акционар са 27, 43 % је компанија „Виле Олива“. Држава посједује највећи удио у капиталу Института 56,47%.
Државна секретарка у Министарству просторног планирања, урбанизма и државне имовине, Мајда Аџовић истакла је да су Влада Црне Горе и власник 27,43% акција Жарко Ракчевић приближили ставове када је ријеч о реализацији Плана реструктурирања, који његову компанију „Виле Олива“ не препознаје као актера у реализацији.
– Уколико постигнемо договор и мањински акционар буде учествовао у Плану реструктурирања, морамо извршити интервеницију на самом Плану са пословником и удјелом и на начин, како ћемо то учини, ћемо постићи договор или нећемо. Са друге стране, обзиром да ће се наставити комуникација између већинског и мањинског акционара, у том међупериоду, који ће бити прилично кратак, јер 21. јануара почиње сједница Скупштине Црне Горе, на којој ће се расправљати о буџету за 2025. годину, тако да у редоследу корака који су пред нама одлуку морамо имати прије тог или на тај датум – казала је она.
Влада Црне Горе, како је истакла, спремна је и на откуп акција, као и на корекције у Плану, а све и циљу очувања Института.
Мали акционар, адвокат Саша Вујовић упознао је Владу Црне Горе и друге акционаре са проблемом стамбеног фонда Института, за који је у Плану реструктурирања наведено да ће се користити за стимулацију радника, а у који спадају и репрезентативни станови, гдје данас живе бивиши радници Института по основу уговора на неодређено вријеме.
– С обзиром да се ради о социјалној ситуацији и економској рачуници Института, који треба да дође до неког новца у блиској будучности, да се Планом реструктурирања еврнтуално предвиди откуп тих станова, по правилима закона о ванпарничном поступку, у смилу откупа под одређеним стимулацијама, за људе који у њима бораве – предложио је он.
Вујовић је казао и да држава мора да донесе одлуку о проглашењу Игала за лијечилишну зону, како пацијенти не би током љетње сезоне изложени буци из луна парка, који се налази на земљушту Института, које је дато у закуп. Поред тога, Вујовић предлаже заштиту пелодиног блата и давање концесије Институту на његово експлоатисање, као и концесију на техничку воду у горњим токовима Института, коју је једно вријеме компанија Хидромонт меркур продавала овој здравственој установи.
Највећи мањински власник Жарко Ракчевић је казао да је ситуација у којој се налази Институт продукт одлука већинског власника. Истакао је да се највећем мањинском акционару не допада прича да, ако се не подржи План реструктурирања, Институт иде у стечај.
– То није тачно. Покриће од 23 милиона еура може по закону обезбједити „Виле Олива“ тако да се државна помоћ смањи на минимум. То је дуг и то су губици који ми нисмо направили. Искључиву одговорност за то сноси менаџмент који је био на челу Института у последњих шест година – рекао је Ракчевић.
Потврдио је да су се са већинским власником сложили о питањима која нису безначајна.
– Постоји сагласност и Влада је прихватила да Прва фаза не иде на добош јер нам је то резервни план да када буде реконструисана Друга фаза пацијенти буду у старом здању. И нема потребе да се такав драгуљ на самој пјени од мора продаје, поручио је Ракчевић.
Истакао је да су инсистирали и да се земљиште укњижи на Институт.
– Много би мање проблема било да је земљиште Институтово. Ја имам доказе да је 1996. године земљиште било саставни дио вриједности акција. Проблеми би били мањи јер не би морали да идемо на продају објеката, већ смо могли да узимамо кредите. Земљиште је једна од ствари на којима инсистирамо, рекао је он.
Трећа ствар, како је рекао, око којих су се сложили, је Дјечије одељење.
– Дјечије одељење је једини објекат за који сматрамо да може да се отуђи али једино за потребе школе у Игалу. То је једина ствар гдје се ми слажемо, када је ријеч о отуђењу имовине, навео је Ракчевић и истакао да би се на основу укњижења земљишта требало ићи на трансформацију Института, довођење на четири звјездице и трајно одрживи систем.
Из „Виле Оливa“ су инсистирали да Институт остане у функцији здравственог туризма.
– Влада је послије разговора одустала од намјене да се на комплексу на коме се налази Институт граде станови и пословни простори – информисао је Ракчевић.
Поновио је да су предимензионарани трошкови за реконструкцију друге фазе, те да треба довести професионални менаџмент.
Државна секретарка Мајда Аџовић сагласна је са Ракчевићем да однос претходних Влада према Институту али и мањинском акционару није био добар и да су доношене лоше одлуке али је указала и да „по први пут Ракчевић има некога преко пута себе ко заиста чује“. Како је рекла, држава је спремна да свих 106 милиона еура уложи у Институт али то Закон о контроли државне помоћи не дозвољава. Спремност Владе да подржи Институт у његовом опоравку је образложила и чињеницом да су у буџету за 2025. о којем ће Скупштина ЦГ расправљати 21. јануара, остављена средства која предвиђа План реструктурирања.
Након краће паузе предсједавајући, извршни директор Зоран Ковачевић, је саопштио да је договорено да се ради усаглашавања ставова сједница прекине а наставак је заказан за 21. јануар.
