Толеранција и култура дијалога је минимум који као друштво морамо да научимо и његујемо, иначе упадамо у проблем радикализације јавног простора чије посљедице су опасне, упозорили су учесници трибуне „За мржњу немам ти кад”, одржане у галерији Центра за културу “Војислав Булатовић Струњо”, у Бијелом Пољу.
Скуп је организовао Институт за медије Црне Горе у оквиру иницијативе „Читај између редова”, који је подржала Амбасада САД у Подгорици, у оквиру програма подршке професионализацији медија 2020. године.
Како је саопштено из Института, говорници су се сагласили у ставу да су лоше комуникацијске праксе у порасту, да томе доприносе политичари, медији и друштвене мреже који „профитирају” на подјелама и разликама.
Историчар Един Смаиловић, програмска координаторка Института за медије Дина Бајрамспахић и новинарка Милена Бубања-Обрадовић констатовали су пораст увредљивог и говора мржње, те оцијенили да је образовање „неизоставан” пут ка креирању друштвене отпорности на такве садржаје и лоше комуникацијске праксе.
– Вулгаризација језика, радикализација јавног простора и наратива замијенила је језик чињеница и аргумената. Ако нас школа не научи шта су прави извори и не пружи нам структуру, онда ћемо медијске поруке и интернет користити да боравимо у медијским балонима истомишљеника, што је потенцијално предворје насиља – указала је Бајрамспахић, уз апел државним институцијама да се системски позабаве овим питањима.
Милена Бубања-Обрадовић је оцијенила да су професионалних стандарди у паду, да чак и традиционални медији говоре језиком полова и заузимањем страна. Навела је да су могућности интернет неограничене, али да их треба каналисати медијским образовањем, како би се тај ресурс користио за лично и друштвено добро.
Историчар Един Смаиловић је сагласан да је јачање медијског образовања неопходно, али сматра да је преамбициозно у овом тренутку очекивати да ће оно заживјети у Црној Гори.
Указао је да је неопходна континуирана едукација кадра, кога, како оцјењује, тренутно у Црној Гори нема, како би се „одговорило на забрињавајућу друштвене трендове, попут историјског ревизионизма и фашизације друштва”.
– Када се год требало укрцати у неки брод за напредак, ту се Црна Гора укрцавала посљедња, или су је укрцавали – рекао је Смаиловић.
На скупу је било ријечи и о утицају актуелних друштвених дешавања на ставове младих и њихово „склизнуће” у конзервативизам, те о појачаном вербалном насиљу над женама у јавном простору.
Панелу је претходио разговор са представницима 33 основне и средње школе у Црној Гори, којима је предочена иницијатива Националне коалиције за медијску писменост, којом се од Министарства просвјете тражи да донесе одлуке о томе да ученици свих основних и средњих школа у Црној Гори изучавају медијско-информациону писменост, као обавезни изборни програм. Таква могућност је за сада дата само ученицима гимназија.
Пројекат „Читај између редова”, спроводи Институт за медије Црне Горе уз финансијску подршку Амбасаде САД у Подгорици, кроз Програм подршке професионализацији медија за 2020. годину. Мишљења, налази, закључци или препоруке који су овдје изнесени су став аутора и не одражавају нужно став Стејт департмента/Владе САД.
