У овој школској години забиљежено је 90 случајева вршњачког насиља, показује евиденција школа у оквиру информационог система Министарства просвјете, науке и иновација.
Из тог ресора нису прецизирали врсте вршњачког насиља које су евидентиране. Истраживања рађена посљедњијх година показују да дјеца у Црној Гори начешће доживе психичко, социјално и дигитално насиље, док су физичко и сексуално насиље мање заступљени.
Школе су, осим да уносе у МЕИС систем, обавезне да достављају извјештаје Заводу за школство, који је на примјер, 2022. године саопштио да се из извјештаја може закључити да у васпитно-образовним установама нема насиља.
Из Министарства просвјете су Дану саопштили да се у школама тренутно налазе заштитари (физичко обезбјеђење), који су прелазно рјешење, док се за наредну школску годину у сарадњи са другим ресорима, тражи трајно рјешење за већу безбједност ученика у школама.
Од половине фебруара у 42 средње и 65 основних градских школа са радом су почели заштитари, који ће бити ангажовани до 15. јуна. У сарадњи са Мрежом савјета родитеља, а уз подршку Владе, Министарство просвјете, науке и иновација је направило овај корак како би се у тренутним условима, у што већој мјери стало на пут вршњачком насиљу и вандализму у школама.
Ова мјера услиједила је, како наводе, након процјена да заштитари могу допринијети већој безбједности у школском окружењу, кроз препознавање и превенирање насиља, спречавање физичког насиља, као и кроз заштиту школске имовине.
Министарство просвјете, науке и иновација тврди да је рјешавање проблема вршњачког насиља препознало као кључни приоритет, и да је предузело низ активности у циљу превенирања и сузбијања вршњачког насиља и вандализма у школама.
Обезбиједили су, кажу, новац за постављање видео-надзора у свим образовно-васпитним установама у Црној Гори. Измијенили су Правилник о нормативима и стандардима за стицање средстава из јавних прихода за установе које реализују јавно важеће образовне програме, којим је повећан број психолога и педагога у образовно-васпитним установама, као и дефектолога и дефектолога-логопеда у ресурсним центрима, са циљем пружања психосоцијалне подршке и превенције насиља и очувања менталног здравља.
Према истраживању Центра за грађанско образовање, сваки пети средњошколац наводи искуство жртве насиља, а 53,4 одсто познаје некога ко је био жртва вршњачког насиља. Најчешћи облик вршњачког насиља у школама су психичко и физичко насиље. Од ученика/ца који су били жртве насиља, 64,2 одсто је пријавило насиље, док 35,8 одсто то није учинило. Скоро 60 ученика препознаје одређени степен присутности вршњачког насиља у њиховој школи или средини, док само 11 процената сматра да тога нема у њиховој средини.
Жртве су најчешће доживјеле психичко (34,9%), социјално (22,4%) и дигитално насиље (17%). Истовремено, 15,8% ученика/ца наводи да је искусило физичко насиље, а 9,9% сексуално насиље. За вршњачко насиље у својим срединама сматрају најодговорнијим породице и породично васпитање, али и Интернет и друштвене мреже, као и опште стање у друштву.
Удружење Родитељи
