Изложба “Змијањски вез” Етнолошког одјељења Музеја Републике Српске из Бања Луке отворена је синоћ у галерији “Јосип Бепо Бенковић”, у оквиру програма обиљежавања Дана општине и Дана ослобођења Херцег Новог. Поставком је представљена специфичност змијањског веза, вјештине и традиције која је уврштена на UNESCO листу свјетске нематеријалне баштине, а која свједочи о вијековима преношеној креативности и осјећајности крајишке жене.
Изложбу је отворила потпредсједница Скупштине општине Херцег Нови, Драгана Станишић која је изразила задовољство чињеницом да је Херцег Нови домаћин изложбе која пружа прилику да се упознамо и дивимо изузетној вјештини и традицији која је важан дио богате културне баштине нашег региона.
-Змијањски вез је много више од умјетности веза – то је културни симбол, чувар идентитета и дио нематеријалног насљеђа који је препознат и признат као вриједан очувања и дивљења. Ова изложба пружа нам прилику да уживамо у поставци која је посвећена очувању и промоцији ове вриједне вјештине. Овдје смо и да се подсјетимо важности очувања културне баштине, која представља мост између прошлости и будућности, традиције и модерног времена, истакла је Станишић.
Како је казала, Змијањски вез се већ деценију налази на листи свјетске нематеријалне културне баштине, а ова изложба је плод дугогодишњег рада и посвећености Етнолошког одјељења Музеја Републике Српске, које од 1930. године пажљиво сакупља и чува примјере овог веза, преносећи га с кољена на кољено.
Станишић је упутила ријечи захвалности ауторкама изложбе, Данијели Ђукановић и Драгани Радоји, Музеју Републике Српске, као и новској јавној установи “Градски музеј Мирко Комненовић и галерија Јосип Бепо Бенковић”, истичући да догађаји попут овог представљају добар примјер како треба промовисати културно наслијеђе ових простора, те успостављати и његовати сарадња са установама културе у региону.
Директор музеја Републике Српске, Давор Стрика истакао је да је почаствован што у Херцег Новом имају прилику да представе дио свог културног наслијеђа и изложбу на коју су веома поносни, али и оснаже везе између градова и музеја као основ за будућу сарадњу.
-Све ове године Музеј Републике Српске је радио на промовисању онога што је најважније и најзначајније што имамо, а то је наша богата историја културе и традиције. Врло често кажемо и тог смо става, да неки људи покушавају да нам украду традицију. Управо у томе је значај наших институција културе које требају да пошаљу јасну поруку о нашем идентитету, због тога сам неизмјерно срећан што смо у Херцег Новом. Сигуран сам да је изложба само почетак сарадње између наших градова и да ћемо у годинама које долазе наставити да размјењујемо изложбе и све што је добро, наставити сарађујемо у различитим областима, казао је Стрика и додао да је такву врсту ентузијазма препознао и у херцегновском музеју и галерији.
Музеј Републике Српске, централни je и једини музеј комплексног типа у коме ради више од 50 стручњака из различитих области. Кроз одсјеке за археологију, историју, историју умјетности, етнографију, етнологију и природњачки одсјек увјек су спремни на сарадњу, каже Стрика.
Босна и Хецеговина је 2009. ратификовала Конвенцију о заштити нематеријалног културног насљеђа, а 2011. је формирала своју листу коју је између 2011. и 2013. сачињавало седам елемената међу којима је и змијањски вез.
Данијела Ђукановић, музејска савјетница за заштиту збирке текстила и костима у Музеју Републике Српске, појаснила је да је након истраживања увидјела оправданост иницијативе удружења из Змијање да се заштити змијањски вез и нађе своје мјесто на UNESCO листи.
-Постоје бројна удружења на простору Змијање и Бања Луке који су препознали овај вез као дио свог културног и националног идентитета, који га раде на аутентичан начин прилагођен времену у којем живимо. Вез је плавом бојом, није мијењао своје композиције нити попримио композиције везова из других крајева. Наша традиција треба да живи, да је афирмишемо и да као таква буде препозната у свијету, казала је Ђукановић.
Поставка изложбе датира из 2015. године и у њој је 40 предмета који су израђени током 19. вијека, а откупљени у 20. вијеку, а до сада је, између осталих, приказана у Бриселу, Москви, Бугарској, Етнографском музеју у Београду и у више других музеја у Србији.
-Наша визија је да свијету покажемо да имамо веома богато културно наслијеђе, да оно као такво мора да буде препознато и да га као прво ми морамо заштити, а онда и промовисати јер је то наша обавеза, закључила је Ђукановић.
Вез, као најзаступљенија народна радиност, представља најбољу презентацију богатства народне традиције, казала је директорица Јавне установе „Градски музеј Мирко Комненовић и галерија Јосип Бепо Бенковић“, Гордана Крунић. Како је додала, сложена геометријска композиција, уникатна техника израде и колорит змијањског веза остали су непромијењени до данашњег дана, захваљујући традицији преношења са мајке на кћерку.
-Љепота веза којим смо вечерас окружени дјело је вриједних руку крајишких жена, рађено у суровим климатским и историјским условима борбе жене за своју породицу. Кад су стварале одјећу нису се задовољавале само функционалним, обичним и просјечним, своју и одјећу чланова своје породице ткале су од конопиног ланеног платна, украшавале геометријским орнаментима у тамноплавим тоновима. Тако украшена одјећа осликавала је симбол и статус породице, рекла је Крунић.
Посјетиоци галерије синоћ су имали прилику и да погледају презентацију технике израде змијањског веза коју је одржала Светлана Марковић. Крунић је најавила да ће Марковић данас од 10 до 12 часова одржати радионицу израде змијањског веза за одрасле, а од 14 до 16 часова за дјецу школског узраста.
Отварању изложбе присуствовао је и конзул Републике Србије у Херцег Новом, Мићо Роговић.
Изложба “Змијањски вез” биће отворена 45 дана, до краја новембра, а из Херцег Новог наставња пут до Котора, Будве и Подгорице.
