Под мотом „Књига мора бити сјекира за залеђено море у нама“ вечерас је на Тргу Белависта отворен 22. Међународни сајам књига „Трг од књиге“.
Књижевница чешког поријекла Магдалена Плацова, бесједећи на отварању, говорила је о истини и лажима, кривотворењима, истичући и да књиге могу бити лажне, али о којима како је рекла, не жели да говори у ноћи отварања сајма.
Како је казала, овај цитат Франца Кафке, који је мото окупљања прославе читања и писања у Херцег Новом, често се користи.
– Шта је Кафка заправо хтјео тиме да каже. У овако врелој вечери слика залеђеног мора је освјежавајућа, зар не, залеђено море у нама, али Кафка за њега узима сјекиру. Тврди да га је потребно разбити. То море је нешто негативно, хладно, стврднуто и непомично. То је на неки начин затвор који нас спријечава да живимо. Залеђено море лажи испод којег се скрива истина, казала је Плацова.
За Кафку је, казала је Плацова, истина била својеврсни апсолутни захтјев и у писању и у животу.
-То исијава из његових писама, дневника, свједочанстава људи који су га познавали. Кафка је био човјек коме је лаж изазивала физичку патњу. То не значи да није знао за лаж и да му је истина на неки начин била природно дата. Напротив, он је морао непрестано да се бори за њу. Истина је за њега била проблем, налазила се бесконачно дубоко или бескрајно високо. Настојао је да је се домогне, превасходно писањем, казала је Плацова.
Залеђено море, како је рекла, може такође да буде неспособност човјека да се отвори, да осјећа и саосјећа са другима.
-Књижевност има велику моћ, поручила је Плацова и додала да писање ослобађа језик из стега клишеа и слогана.
-Указује на богаство могућности садржаних у свакој људској ситуацији, на нашу способност да међу њима бирамо, помаже нам да удахнемо ваздух тамо гдје га већ понестаје. Имагинација шири и отвара свијет, она је супротност фанатизму, агресији и рату. Од свих умјетности, једино књижевност има моћ да нас пусти да ступимо у сугестивност другога. Да размишљамо путем мисли свога непријатеља, да жалимо за његовим губицима, да препознамо сличност између жртве и агресора. Давид Гросман је негдје написао као реакцију на Кафкин цитат: „Пишем, измишљам ликове. Понекад ми се чини да ископавам људе из леда у коме их је заточила спољашња стварност. Тиме такође, ископавам самога себе“, закључила је Плацова на крају бесједе.
Поздравну ријеч гостима и посјетиоцима Трга од књиге упутио је потпредсједник Општине Херцег Нови, Мирко Мустур, који је казао да је без књиге незамисливо развијати културу и активно се бавити спровођењем културне политике.
-Међу корицама било којег дјела стаје историја, традиција, живот једног народа. Оне остају као споменик једног доба, путоказ који свједочи, образује, упућује и оплемењује. У граду пјесника и књижевника, какав је Херцег Нови, можда је најлакше говорити о вриједностима писане ријечи. Како не мислити о лијепој ријечи када знате да је овдје крај нас биста Алекси Шантићу, мало ниже низ степенице је Марко Цар, па даље Ћопић, Максимовић, Џумхур, а онда на Топлој, два споменика на понос – кућа нобеловца Ива Андрића и Његошева школа, казао је Мустур и додао да „такви хероји пера, са свим осталим ствараоцима, темељ су нашег културног бића које данас надограђујемо и јачамо кроз различите програме културних институцја нашег града, али и образовних установа“.
-Имамо изузетно велики број ученика који су награђени на литерарним конкурсима, државним и међународним такмичењима. Управо то представља можда и најбољу потврду да је књижевна галаксија у Херцег Новом снажнија од виртуелних медија, рекао је потпредсједник Општине.
Трг од књиге и ове године понудиће програме који ће, како је рекао, захваљујући добром одабиру организатора, испунити очекивања шире читалачке публике и одговорити различитим укусима.
-Радује ме што ће бити промовисани актуелни и значајни наслови, што ће бити скренута пажња на лик и дјело Николе Тесле, пружена прилика дјеци да уђу у свијет књиге на посебан начин, у складу са њиховим потребама и интересовањима. Такође, представља ми посебно задовољство што је и ове године, као и до сада остављен простор за завичајне теме. Ове године то ће бити нова књига Синише Луковића „Ратна лука Кумбор“, у којој је описано једно вријеме и значај тадашње луке за читав простор Боке и шире. На тај начин богатимо писану културну баштину нашег поднебља и остављамо важан документ како садашњим тако и будућим генерацијама, рекао је Мустур.
Књига је у Херцег Новом, поручио је он, одавно нашла своје мјесто, плодно тло, а један од најљепших тргова – Белависту, претворила у своју сцену и уточиште.
-Нека тако буде и даље, нека живи књига и лијепа ријеч! Нека нас чини мудријим, самосвјеснијим и истрајнијим, закључио је Мустур.
На првом програму 22. Трга од књиге, Магдалена Плацова у разговору са уредником издања Дејаном Матићем, и преводитељком Тиханом Хамовић представила је свој роман „Живот после Кафке“ који расвјетљава живот Фелицие Бауер, својевремене Кафикине заручнице, познате у свијету књижевности по писмима која јој је Кафка написао.
Роман је био у завршном избору за једну од најпрестижнијих награда у Чешкој Републици –Магнесиа Литера.
У програму је учествовао бањалучки бенд «Оне Три».
Отварању ове традиционалне манифестације присуствовали су министарка културе и медија Тамара Вујовић и конзул Републике Србије у Херцег Новом Мићо Роговић.
Организатори Трга од књиге су ЈУ Градска библиотека и читаоница Херцег Нови и Секретаријат за културу и образовање Oпштине Херцег Нови, а покровитељи су Општина Херцег Нови и Туристичка организација града.
У понедељак, 22. јула, на Тргу од књиге публику очекују два програма: представљање романа «Вакуум», ауторке Јоване Дишић, а са њом ће о књизи разговарати Марија Радић, уредница. У наставку вечери књижевник Горан Коруновић и његов саговорник Дејан Матић представиће Коруновићеву књигу пјесама и прича «Манастир».
