Опет је синоћ Парк Бока засијао снагом младости, љепоте и поноса којим су се окитили мали матуранти ОШ „Орјенски батаљон“, али и њихове породице и наставници који су, чини се, дијелили исту снагу емоција и радости. Стасала је још једна генерација!
Ослушкивали су и ишчекивали хоће ли успјети да се окупе и прославе завршетак основне школе и жеља им се остварила. Они који су до јуче несташно вирили из школских клупа, заблистали су у посебно осмишљеним хаљинама, свечаним кошуљама, елегантни, срећни и поносни што су ту, на раскршћу ка још озбиљнијем образовању и усавршавању, пред путевима који их још снажније воде у свијет одраслих младих људи.
То су они међу којима ће бити економиста, гимназијалаца, здравствених радника, електротехничара ….. они на које ћемо сви бити поносни једнако као и до сада и дичити се њиховим успјесима. Сјећаће се, казали су нам, друштва из основне за цијели живот, несташлука, учења, наставника, али и жалити што нису могли баш увијек бити у школским клупама и путовати заједно на екскурзију.
И ученици и наставници синоћ су дијелили исти осјећај радости и среће што су успјели да се окупе и да славе живот и одрастање још једне генерације која је постигла запажене резултате и по свему била посебна и сјајна, казала је директорица школе Јармила Радовић.
-Пребродили сте заједно тешке, али и дивне тренутке, сазрели сте много прије него смо се сви надали, а очеличило вас је необично вријеме, коме се нико од нас није надао, а ни очекивао. Заједно смо занијемили и болно носимо губитак наших омиљених професора Винке Шаренац и Станка Јовановића, али они ће остати у нашим сјећањима и срцима, а знање које су вам пренијели, вјерујем да ће вас оплеменити и остати трајно, казала је директориц Радовић.
Истакла је да су понос наставника, родитеља и школе, те да ће им за све школске и животне потребе врата школе бити отворена.
-Радосна срца ћемо ослушкивати ваше успјехе у будућем животу. Надамо се да ће вам знање и вјештине које сте стекли у нашој школи послужити да се изграђујете у добре људе спремне за рад и иновативност јер ћете само упорношћу, истрајношћу и оргиналним начином рјешавања свих животних ситуација побиједити мане времена која нам предстоје и уљепшати и побољшати ваше и туђе животе гдје год били. Никада не заборавите да је највећи и најузвишенији задатак бити човјек. Ви ћете, у то не сумњамо, успјети и увијек бити такви. Упамтите, тежите томе да усрећујете себе, али и друге, да праштате и помажете једни другима, да његујете љубав према свему и свакоме јер ће то бити најбољи начин да будете још бољи и оснаженији, а свијет око вас љепши, казала је директорица Радовић.
На бојажљиви улазак у школу и први дан када су их мале и уплашене дочекали учитељи и учитељице и пажљиво примили у своја крила, подсјетила је Тара Рашковић, ученица која се обратила својој генерацији.
-Уз њих смо стекли прве радне навике, научили прва слова и бројеве, завољели школу, научили да бринемо о себи и другима и хвала им на томе! Потом су нас прихватили наставници који су нас током година научили много лекција – да два и два у животу неће увијек бити четири, да разликујемо датив од локатива, да одредимо пређени пут од куће до школе, основе и дух италијанског језика, еглески као други матерњи. да путујмо свијетом и одредимо географску ширину и дужину, детаље Првог и Другог свјетског рата, да се последњим атомима снаге боримо за оно што желимо, те да је увијек и свагда у здравом тијелу здрав дух. Веома смо поносни на вас јер смо кроз све тешке тренутке и периоде, успоне и падове са којима смо се сусрели прошли најјаче што смо могли и сарађивали сви као једно, казала је Тара.
Да ствари нису увијек онакве како су жељели научила их је изненадна он-лајн настава и вирус којем се нису надали, неочекивани пребачај из школских клупа пред екране, подсјетила је Тара.
-Нису нас избацили из колосјека живота и скренули са пута ка нашем циљу. Дочекали смо се на ноге и ево нас овдје усхићени, радосни и задовољни што смо једни уз друге, да сви заједно станемо испод круне пријатељства које ће нам обиљежити цијели живот. Желимо да одамо почаст нашој прерано преминулој разредној Винки Шаренац која нас је мајчински окупљала савјетовала, штитила и научила прије свега да будемо добри људи. Кроз дуге четири године на часовима би нам причала о женима борцима, а заправо нам је показала жену борца уживо, која нажалост своју задњу битку није успјела да добије. Борила се несебично за одјељење које је више филозофирало него учило, скупину ђака звану „ко ли вас само састави“ или у тренуцима разочарења названу „мртво море“. Одзвањају нам ваше ријечи, тражимо вас ноћас погледом. Реалност не можемо промијенити, али ћемо вас кроз цијели живот памтити по добру. Велико хвала нашој садашњој разредној Биљани Баћовић која нас је прихватила, разумјела, увијек саслушала и усмјерила до краја снагом знања, пријатељства и радости.
Како је казала, почетак и крај су редовне животне категорије, тако да је ово за све њих један нови почетак.
-Са по којом сузом у очима, осмијехом на лицима и знањем, уздигнутим главама, настављамо даље ка нашим сновима, а у школским клупама остављамо мјеста за будуће генерације, казала је Тара.
Професорице Александра Ћоровић, Биљана Баћовић и Сузана Чворовић, предводиле су ову генерацију у којој су 62 матуранта и међу њима седам носилаца дипломе „Луча“.
Свака генерација је специфична на свој начин, за њих се вежу и осјећај туге је увијек присутан када одлазе из школе, казала је разредни старјешина, Сузана Чворовић.
-Ова генерација је своје школовање завршила у врло специфичним условима. Показали су да су дорасли задатку, да су озбиљни млади људи који су спремни да даље иду гдје их живот води. Када преузмемо дјецу у шестом разреду, као предметни наставници, почиње фаза упознавања у првој години и колико год ми жељели да се емотивно дистанцирамо и само професионално радимо посао, емоције се развијају и ми им на крају будемо као други родитељи. И тако је са свима њима, казала је разредна Чворовић.
Матурантима је срећу и успјех пожељела и Биљана Баћовић, разредни старјешина.
-Желим да им честитам завршетак основне школе, да упишу школе које желе, али и да једног дана раде посао који воле. Да би испунили своје снове они знају да морају да се потруде и улажу у образовање јер је то златни кључ који отвара сва врата и кључ слободе. Управо то је најмоћније оружје којим можемо мјењати свијет у најбољем смјеру. Ми смо поносни на њих, а нека учине да и у наредним годинама, останемо поносни и ми и њихови родитељи и школа и град, казала је наставница Баћовић.
Опширнија прича очекује вас у емисији „Звонце“ у радијском програму у уторак од 11:15, као и у емисији „ТВ учионица“ у телевизијском програму у четвртак од 20:00 сати.
Генерацији матураната ОШ „Орјенски батаљон“ честитамо и желимо успјех!
