Омаж Здравку Велимировићу биће уприличен у уторак, 27. августа од 18 часова у дворани “Парк”, у оквиру пратећег програма 37. Филмског фестивала Херцег Нови – Монтенегро филм фестивала.
У оквиру програма у част великог редитеља, а поводом јубиларних 50 година од снимања, публика у Херцег Новом имаће прилику да погледа филм „Дервиш и смрт“, који је био југословенски кандидат за Оскара, освојио Велику сребрну арену на Пулском фестивалу и Златну арену за режију, као и награде за сценографију, камеру, костим и епизодну улогу.
Филм према истоименом роману Меше Селимовића, за који је сценарио писао Борислав Михајловић-Михиз, урађен је 1974. године у продукцији Центар филма, Авала филма, Босна филма, Косово филма, Студија Титоград и Зета филма, а рестауриран је ове године у сарадњи Југословенске кинотеке и компаније А1.
Директор фотографије је Ненад Јовичић, монтажу потписује Ива Коси, сценографију Властимир Гаврик, костиме Љиљана Драговић, а музику Зоран Христић. Играју: Воја Мирић, Бата Живојиновић, Борис Дворник, Бранко Плеша, Павле Вуисић, Вељко Мандић, Оливера Катарина, Шпела Розин.
Уз овај, биће приказан и Велимировићев кратки филм “Море, сунце и…” који је такође рестауриран ове године. Документарац урађен 1971. године, у продукцији Дунав филма, промотивног је карактера, а приказује Боку Которску и дијелове Истре. У богатом опусу, “Море, сунце и…” је један од седам филмова које је аутор посветио завичају, Боки которској, а ту су још и: “Ноктурно за Котор”, “Како сачувати град”, “У спомен славне морнарице”, “Његош у Боки”, “Добро дошли у Которски фјорд”, “Котор бисерна шкољка Јадрана”.
Здравко Велимировић (Цетиње, 1930 – Београд, 2005) био је југословенски филмски, телевизијски, радио и позоришни редитељ, сценариста и професор филмске режије. Одрастао је у Котору, гдје је завршио гимназију, а у Боки је још као млад стицао инспирацију и усмјерење за умјетнички рад.
Филмску и позоришну режију дипломирао је на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1954. године. Завршио је и Високу филмску школу у Паризу – ИДХЕЦ (1957). Био је редовни професор филмске режије, шеф Катедре и декан на Факултету драмских уметности у Београду (1976–1996) и ванредни професор на Универзитету у Монтреалу 1990. године. За редовног члана Црногорске академије наука и умјетности изабран је 12. децембра 2003. године. Био је члан жирија Филмског фестивала Херцег Нови, као и више домаћих и свјетских фестивала.
Аутор је осам играних и преко 50 документарних и кратких филмова, 20 радио драма и пет позоришних представа. Филмови Здравка Велимировића представљали су југословенску кинематографију на бројним интернационалним филмским фестивалима.
Добитник је бројних југословенских и свјетских признања. Међу њима су: Златна арена за режију и Златна арена за сценарио у Пули, златна и двије сребрне медаље на Фестивалу документарног филма у Београду, Гранд приx на Фестивалу у Авеиру и Специјална награда жирија у Лајпцигу. Савез филмских стваралаца Руске Федерације додијелио му је Повељу за „видан допринос свјетској кинематографији” 2001. године.
Респектабилни опус Велимировића обухвата филмове: “Зубља граховачка” (1958) за који је добио Тринаестојулску награду, “Дан четрнаести” (1960) – први југословенски филм у званичној конкуренцији на Фестивалу у Кану; “Проверено нема мина” (1965); “Лелејска гора” (1968), за који је добио Тринаестојулску награду и награду на Интернационалном фестивалу у Пном Пену, а представљао је југословенску кинематографију на фестивалима у Каиру и Чикагу; “Дервиш и смрт” (1974) – југословенски кандидат за Оскара, који је освојио Велику сребрну арену на Пулском фестивалу и Златну арену за режију, као и награде за сценографију, камеру, костим и епизодну улогу.
Покровитељи 37. Филмског фестивала Херцег Нови – Монтенегро филм фестивала су Министарство културе и медија Црне Горе и Општина Херцег Нови, а извршни продуцент Јавна установа културе „Херцег-фест“.
