Дводневни програм посвећен обиљежавању 110 година од рођења књижевника Михаила Лалића, у организацији херцегновског огранка СПКД „Просвјета“, почео је синоћ у Херцег Новом омажом једном од најзначајнијих приповједача југословенског простора 20. вијека који је поникао у Црној Гори.
О његовом дјелу биће ријечи данас на научном скупу у Кући нобеловца Ива Андрића од 10 часова.
Тридесетак година Лалић је био становник Херцег Новог, у кући на Топлој, у мјесту гдје је некада Његош учио, а које су за свој дом бирали Иво Андрић, Стеван Раичковић и многи други. Романсијер, приповједач, есејиста, пјесник, често са лирским, готово поетским описима природе, а оштрог, бритког пера, до завидног нивоа реалистичног, кад су у питању чињенице, људи и догађаји, упечатљив сликар менталитета васојевићевског краја, сужањ у тамници мисли о филозофији живота и смислу постојања, у сукобима пренапућене историје, гдје му је ријеч – свједочанство, писани траг времена, сажетак је портрета Михаила Лалића, казала је предсједница СПКД „Просвјета“ ХН, Оливера Доклестић.
-Рођен на самом почетку Првог свјетског рата, Лалићев живот су обиљежили рат, страдања, патња, заточеништво, револуција и тежња ка нечем бољем и праведнијем, истакла је Доклестић.
Због снажних револуционарних и комунистичких идеала, млади поета је бивао у тамници тридесетих и четрдесетих година прошлог вијека, на простору ондашње државе, али и у Солуну гдје са осталим ратним заробљеницима формира југословенски батаљон. По повратку у Црну Гору наставља да ради као новинар и књижевник, потом уредник значајних медија тог времена, али и директор Издавачке куће „Неолит“ до пензионисања 1965. године.
-Та 1965. година, постала је преломна, напокон је могао да подвуче црту и посвети се ономе што је највише волио – писању и књижевности. Почео је слободно удисање и издисање, без присмотре, „пуним плућима“ као књижевник стваралац, свједок догађаја из бурне историје Другог свјетског рата, који стално ради и дорађује већ објављене рукописе романа, подсјетила је Доклестић.
Добитник је бројних књижевних награда и признања међу којима су и три Тринаестојулске награде (1968, 1970, 1974), Октобарска награда града Београда (1966), НИН-ова награда (1974), златна плакета „Ристо Ратковић“ за животно дјело (1985) и друге. Иза њих је стајао Лалићев несумњив квалитет, посвећеност, озбиљан, студиозан књижевни рад и велика природна даровитост приповједања.
Научна јавност сматра да су Михаило Лалић и његово велико књижевно стваралаштво неправедно измакнути са књижевне и умјетничке стазе данашње Црне Горе и постјугословенских земаља.
-Новљани, обични пролазници на улици, памте га као скромног, ненаметљивог човјека. Ничим се није истицао. Ваљда је зато и необична судбина цијелокупне његове заоставштине која је расута на разним мјестима. У Херцег Новом је продата и преправљена његова кућа, и нема никакве плоче ни трага да је он ту становао, одмарао и стварао. Остају нам његове књиге, као велико свједочанство једног времена и његове изузетне књижевне личности. Зато је и овај омаж и научни скуп један мали отворени прозор кроз који нас гледа књижевна личност мајстора приповједања, Михаила Лалића, казала је Доклестић.
Публику су поздравили и поједини учесници данашњег научног скупа који почиње у 10 часова у Кући нобеловца Ива Андрића, а на којем ће говорити: др Синиша Јелушић, др Татјана Ђуришић, др Радоје Фемић, др Александра Пауновић, др Драшко Дошљак, мр Божена Јелушић, мр Катарина Пантовић, мр Ђорђе Малавразић, публициста Будо Симоновић, књижевник Мираш Мартиновић и професорице књижевности Јелена Ђоновић и Тамара Комар.
Синоћни програм су Брамсовим валцерима увеличале професорице клавира Даниела Сеферовић и Анита Злоковић.
Омаж и научни скуп поводом 110 година од рођења Михаила Лалића одржава се у склопу програма обиљежавања Дана ослобођења Херцег Новог, а подршку су пружили Министарство спољних послова Србије, Управа за Србе у региону и Општина Херцег Нови и ЈУК Херцег фест.
