Традиционална Светосавска академија одржана је у Дворани Парк уз присуство вјерног народа и свештенства, док је свечаност отворио митрополит црногорско-приморски Јоаникије.
Ниједна Светосавска академија не може почети без осврта на живот Светог Саве и његово бјекство из отаџбине у туђу земљу, тада далеку Свету гору, казао је у бесједи митрополит црногорско-приморски Јоаникије.
-У знак чина напуштања овога свијета, бацио је своје принчевске одежде и власи своје косе и поручио да то предају његовим родитељима, жртвујући своје отачаство и младост. Одрекао се свих повластица владарског сина, силе, власти и сјаја који му је био обезбијеђен и све то замијенио монашком ризом и службом, посвећујући све своје таленте Богу живоме, казао је митрополит.
Митрополит је подсјетио да је Свети Сава чинио све да свој православни народ уведе у заједницу других православних народа.
-Манастир Хиландар је светогорски манатстир и држи се светогорског устава и поретка, али је по својој култури и историји не мање српски манастир. Аутокефална црква коју је он утемељио је дио једне Свете саборне и апостолске цркве. Аутокефалност не треба да схватимо као одјављивање од васељенског православља, него као укључивање наше цркве и народа у заједницу православне васељене, истакао је он.
Преко службе Светог Саве српски народ заблистао је створивши православну хришћанску културу с његовим печатом, казао је Митрополит.
-Све оно најљепше што имамо у нашем културном наслеђу, мислимо прије свега на љепоту наших манастира, на архитектуру, живопис и појање које је пренио са Свете Горе у своје отачасто у Србију, на књижевност коју је развио и која је добила замах захваљујући управо Светом Сави. Све то достиже и универзалне умјетничке вриједности, али и носи српски печат, подсјетио је митроплот Јоаникије.
Свети Сава је увијек дијелио судбину свог народа и послије свог прослављења, јер и за вријеме највећих страдања и он постхумно страдао кроз спаљивање његових светих моштију. Митрополит је подсјетио да је и у садашње вријеме био са својим народом у борби за светиње, заједно са Светим Василијем Острошким и Светим Петром Цетињским.
У програму су учествовали хорови „Свети Сава“ и „Свети Василије Острошки“, Пјевачко рецитаторска школа „Преподобна Касија Константинопољска“, солисти Душан Тадић и Нађа Милановић, професорица хармонике Босиљка Кулушић и професор гитаре Николас Морета, полазници школа вјеронаука при црквама Вазнесења Господњег, Архангела Михаила и Светог Архиђакона Стефана и КУД „Илија Кишић“.
Свечаности су присуствовали предсједник Општине Херцег Нови, Стеван Катић, предсједник Скупштине општине Милош Коњевић, потпредсједник Општине Иван Отовић, генерални конзул Републике Србије у Херцег Новом, Јасмина Милачић и конзул Републике Србије Мићо Роговић.
