Одржана редовна сједница Мјесног удружења пензионера Игало

На редовној сједници Мјесног удружења пензионера Игало усвојен је Извјештај о раду за са Финансијским планом за 2025, као и програм рада са финансијским планом за ову годину. Саопштено је и да велики број пензионера живи у тешким условима, али и да Удружењу у сарадњи са Општинским раде на побољшању њиховог положаја.

У Финансијском извјештају о оствареним приходима и расходима за период од 1. јануара до 30. децембра наведено је да је Мјесног удружења пензионера Игало у 2025. Годину ушло са остатком доходка у висини од 1.999,88 еура. Укупни остварени приходи износили су 8.229 еура, а обухатили су различите изворе финансирања. Кључни прили средстава укључују хуманитарну помоћ у износу од 2.400 еура, уплате за рад Удружења од 1.860 еура, те намјенска средства од Мјесне заједнице Игало 800 еура и Скупштине општине 720 еура. Додатно су забиљежене уплате за зимницу у износу од 450 еура.

Фуад Агић, предсједник Мјесног удружења пензионера Игало

Предсједник Мјесног удружења пензионера Игало Фуад Агић казао је да се положај пензионера и даље тежак и да их високе цијене намирница и комуналија своде на преживљавање. Подсјетио је да је крајем прошле године Фонд Пио са Савезом пензионера потписао споразум по којем је чланарина повећана на један еуро, а чија је примјена почела од јануарске пензија.

– Наша финанцијска средства су претежно од чланарине у износу од 350 еура мјесечно, као и додатних мјесечних уплата од стране Мјесне заједнице Игало  и у износу од 100 еура мјесечно. Давали смо у неколико наврата помоћ пензионерима који су оперисани од најтеже болести у износу од 230 еура. Поводом Дана општине добили смо 720 еура за исплату за 24 пензионера по 30 еура – подсјетио је Агић.

Образлажући извјештај о раду за ову годину, Агић је навео активности које су планирали, а међу њима је покретање иницијативе за рјешавање стамбених питања, рефундацију лијекова као и бесплатне или карте са попустом за градски превоз

– С обзиром на то да многи пензионери плаћају лијекове, покренути иницијативу код Општинског удружења пензионера Херцег Нови да они преко Републичког удружења пензионера покрену иницијативу према Влади за рефундацију. Покренути иницијативу да пензионери на нивоу Општине Херцег Новије имају бесплатну или карту са попустом у јавном превозу. Треба размишљати о сарадњи са другим мјесним удружења пензионера и из других општина и одржати са њима заједничке сусрете – додао је Агић.

Предсједник Општинског удружења пензионера Херцег Нови, Алекса Радуловић поручио је да су пензионери у Црној Гори данас на маргинама друштва, а последњим усклађивањем су и понижени.

Алекса Радуловић, предсједник Општинског удружења пензионера Херцег Нови

– Највише кривице за овакво усклађивање има Фонд ПИО Црне Горе, јер од Фонда ПИО годишње се планира потреба средстава за потребе исплата пензија, социјалних давања и овога. Они то припремају за буџет који достављају даље Министарству финансија, Влади, а дефинитивну одлуку доноси Скупштина. Значи, у том процесу, ако је Фонд погрешно планирао или мало планирао средстава, може да се изврши измјена, допуна и ово, исто ко што врше ребаланс буџета – навео је он.

Радуловић је истакао да је пензионерима велики проблем изазвало смањење доприноса за пензијско осигурање, у оквиру Програма Европа сад 2, а поред тога и прекобројан државни апарат, за чије плате држава издваја велика средства, као и изгубљени судски спорови.

Када је ријеч о рјешавању стамбеног питања, Радуловић је информисао да Општина Херцег Нови, у сарадњи са Општинским удружењем, планира градњу зграде са 12 до 15 стамбених јединица.

– О томе смо обавијештени, написано је да се траже паре од фонда и од Министарства финансија и Владе за заједничку градњу и да би се направио заједнички уговор. Нама је из Општине доставилјено идејно-техничко решење, идејни пројекат. Све те дописе и доказе ми смо послали фонду ПИО, има више од пола године, ниједан одговор нисмо добили – казао је Радуловић.

Из фонда ПИО, како је додао, нису чак контактирали ни Општину, како би започели преговоре о заједничкој градњи. Иако су се обратили министарствима финансија, затим рада, запошљавања и социјалног дијалога, као и Министарству социјалног старања, бриге о породици и демографије, а само су из ресора Наиде Нишић поручили да нису надлежни.

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here