Невладина организација „Бијели штап“ из Никшића упутила је саопштење у име 27 особа са урођеним инвалидитетом у којем истичу дубоку забринутост због Нацрта закона о јединственом вјештачењу инвалидитета, који је усвојила Влада Црне Горе и који се тренутно налази у скупштинској процедури.
-Сви смо рођени са инвалидитетом. Током живота смо се суочавали са бројним изазовима и препрекама од образовања, преко запошљавања, до приступа здравственој заштити, јавном превозу и другим основним услугама. У готово свим сегментима друштва наилазимо на баријере које нас ограничавају и искључују. Упркос свему томе, упркос трајности наших стања и бројним медицинским и стручним процјенама које смо већ прошли, сада се пред нас поново ставља обавеза да до 01.07.2029. године поднесемо захтјев за ново вјештачење. Уколико то не учинимо у предвиђеном року, изгубићемо статус особе са инвалидитетом, проценат инвалидитета и сва права која из тог статуса произилазе – без обзира на то што се наша медицинска слика није промијенила, јер је од рођења трајна и потврђена. Као особе са урођеним инвалидитетом, желимо јасно истаћи да је за нас потпуно недопустиво да будемо изложени поновном вјештачењу. Наш инвалидитет је трајно утврђен и потврђен од самог рођења. Поновно вјештачење нам доноси непотребан стрес, нарушава наше достојанство и представља додатно оптерећење, које не можемо и не смијемо трпјети. Зато тражимо да се у закону јасно изузму особе са урођеним инвалидитетом од обавезе поновног вјештачења. То није само питање правде и поштовања, већ и основно људско право да живимо достојанствено, без додатних и сувишних препрека, наведено је у саопштењу.
Нацрт закона, како наводе, не прави разлику између особа које су инвалидитет стекле у току живота и нас који смо са њим рођени.
-За особе са урођеним, трајним инвалидитетом, поновно вјештачење је административно непотребно, суштински бесмислено и психолошки веома тешко. Оно додатно продубљује осјећај неповјерења, бирократске несигурности и личне деградације. Такође, постоји озбиљна бојазан да многи – због лошег здравственог стања, недовољне информисаности или других системских препрека неће моћи да поднесу захтјев у предвиђеном року. Тиме би, не својом кривицом, изгубили доживотно стечена права и заштиту која им припада. Овакав приступ не само да је правно и етички проблематичан, већ је и у супротности са Конвенцијом Уједињених нација о правима особа са инвалидитетом, коју је Црна Гора ратификовала, као и са темељним европским вриједностима и стандардима људских права, ка којима као држава тежимо.
Позивали су доносиоце одлука да озбиљно размотре њихове ставове и прилагоде закон на начин који неће угрозити права и достојанство оних који с инвалидитетом живе цијели живот.
-Наша права нису привилегија – она су темељ нашег достојанства и једнакости. Зато тражимо од државе Црне Горе да јасно препозна и заштити специфичан положај особа са урођеним инвалидитетом, те да законом обезбиједи трајност и неповредивост наших права – као што то налажу међународне обавезе, савремени стандарди и темељна начела људског достојанства. Вјерујемо да Црна Гора може и мора донијети законе који унапређују систем, а не доводе у питање сигурност и основна права оних који су цијели живот суочени са бројним препрекама, али упркос свему – достојанствено живе и доприносе овом друштву, наведено је у саопштењу које је потписала извршна директорица Невладине организације „Бијели штап“ – Никшић Славица Самарџић.
