Херцег Нови је постао први град у Црној Гори који има своју енциклопедију, а тај капитални издавачки подухват, дјело др Владимира Рогановића, представљен је публици синоћ у Кући нобеловца Ива Андића.
У „Енциклопедију Херцег Новог“ уткано је десет година рада, стотину прича и више од 500 фотографија. Први пут је град добио енциклопедијско дјело посвећено његовим феноменима: људима, историји, географији и клими, материјалној и духовној култури, умјетности, народним обичајима, савремености и будућности.
Мултимедијалним умјетничким програмом „Новски Свијет“, у режији Ивице Видановића, представљено је у којем је, како је речено, Херцег Нови оживио кроз књигу, која ће живјети захваљујући граду.
О креативном и иновативном начину на који је др Рогановић приказао Херцег Нови, као и о значају овог издавачког подухвата, говорили су предсједник Општине, Стеван Катић, филозоф, проф. др Микоња Кнежевић и сам аутор, а публику су кроз „Новски Свијет“ водила казивања глумице Дубравке Дракић и младе Новљанке, Мие Антуновић.
„Енциклопедији“ су освијетљени путеви којима се кроз бурну историју кретала судбина Херцег Новог, града који заслужује једно овакво дјело, поручио је предсједник Општине, Стеван Катић.
Како је навео, аутентичност дјела полази од чињенице да је град сагледан из перспективе енциклопедисте који му је посветио десетине година научног рада, професора који је докторирао на Филолошком факултету у Београду и који у своме раду није желио да се лиши наклоности према Херцег Новом.
– Др Владимир Рогановић те своје наклоности потврђује тако што уједно фиксира и повезује догађаје, личности и појаве из прошлости и савремености, чији облик и смисао имају шта да кажу и о будућности нашега града – казао је Катић.
Он је навео да је Општина Херцег Нови са поносом подржала издавање прве енциклопедије града, кроз линију подршке пројектима у области издавачке дјелатности.
– Драге Новљанке и Новљани, ова енциклопедија ће вас подсјетити на неке заборављене феномене, а можда и учинити да другачијим очима сагледате неке догађаје и историјске личности. Преиспитаћете легенде и митове о граду и људима, проћи кроз нови емотивни процес читајући ову књигу која нас учи култури сјећања и емпатији. Учиниће да се присјетите родитеља и предака који су нам, поред успомена, у вјековно насљеђе оставили и осјећај за одбрану трајних вриједности, за очување племенитог и лијепог у комуникацији са својим градом. Драги гости, и сви ви који Херцег Нови осјећате блиским, „Енциклопедија“ ће вам приближити, феномене, прошлост и садашњост онога што јесте Новски Свијет. Искрено вјерујем да ће код свакога у чије руке дође ова књига пробудити, или ојачати, поштовање и наклоност према нашем граду – поручио је Катић.
О историји развоја енциклопедистике, од Старе Грчке до савремених начина настајања енциклопедија, као дјела која обухватају организовано, систематизовано знање и која треба да понуде одговоре на кључна питања релевантна за човјеков живот и свијет, бесједио је филозоф, проф. др Микоња Кнежевић.
Говорећи о значају „Енциклопедије Херцег Новог“, Кнежевић је истакао да је ово дјело „карта новског свијета“ која представља најбољи водич, како за оне који су у Новом рођени, тако и за оне који у овај град долазе.
Како је казао, др Рогановић је податке биљежио посебним стилом, како би богату грађу приближио савременом читаоцу, а садржај је могуће сагледати кроз три значајна слоја: архивски, који је резултат дугогодишњег истраживања, затим вриједносни или нормативни, као и естетски.
– Оно што је специфично, и можда највише оригинално у овој „Енциклопедији Херцег Новог“ јесте њен посебан слој, који бих се усудио назвати естетским. Тај слој може се сагладати макар на два нивоа. Први ниво је – доживљај живог живота, када аутор, помало неконвеционално за енциклопедију, описује, условно речено, поједине тривије, као што су конобе, море, атмосфера, граделе или шкуре. То само на прво читање може изгледати безначајно, али када се мало загребе испод слова види се да се таквим приступом откива живи живот – казао је Кнежевић.
Истакао је да аутор живот Херцег Новог, града који га је добрим дијелом формирао, представља на дубоко стилизован начин, а што је видно одредило стил којим је „Енциклопедија“ написана.
– Он обухвата типично енциклопедијски приступ, са есејистичким стилом, који се понекад налази на рубу саме поезије. Отуда је ова енциклопедија, не само информативна, него и читљива, и она на неки начин представља најбољи увод за свакога ко жели да се упозна са Херцег Новом и свим оним што овај град у себи крије и што обухвата – навео је Кнежевић.
„Енциклопедија“ је наставак научних, културних и умјетничких прегнућа др Владимира Рогановића – његових књига посвећених Херцег Новом и Боки, као и вишегодишњег рада на ревитализацији Куће нобеловца Ива Андрића.
Како је казао аутор, „Енциклопедија Херцег Новог“ има стотину прича, 500 фотографија, хиљаде ријечи, безброј асоцијација и исто толико начина за читање, али има само један наслов и поднаслов – „Књига љубави“, кључан за стварање овог дјела.
– Све је у љубави. Све је у томе да се са љубављу, посвећено старамо и бринемо, свако на свој начин, о Херцег Новом, међусобно једни о другима, о људима које волимо, породици, комшијама. Такође, приликом стварања ове енциклопедије, а све је то започело 2013. године, 18. априла, и завршило 2023. у Уругвају, у Колонији дел Сакременто, све је натопљено тинтом љубави – поручио је др Рогановић.
Он открива да је љубав била покретачка енергија цијелог тима који је предано радио како би Херцег Новом, али и овом простору, подарио прву енциклопедију.
– Ово је, чули смо, креативна енциклопедија. У њој су једино чињенице апсолутно тачне и о њима не може бити дилеме. Наравно, стилски, ауторски приступ, о којем је професор Кнежевић дивно говорио, нешто је сасвим друго, а изнад свега се надкрилило небо, то огледало које се сјећа, како је говорио Валтер Бењамин – казао је аутор.
Истичући да су управо људи „свјетлост Новског свијета“, др Рогановић је упутио ријечи захвалности Новљанима и свима који стигли у град да употпуне ово вече. Рогановић се захвалио и својој породици и појединцима који су дали посебан допринос да ово дјело буде пред публиком: предсједнику Општине Стевану Катићу и сарадницима, др Милесији Стефановић Бановић из Етнографског института САНУ, професору др Микоњи Кнежевићу, Чеду Поповићу, Бранку Путнику, фотографима Јефту Бјелици, Милошу Самарџићу и Вуку Илићу, екипи „Синамон филма“ и свим својим сарадницима.
Представљање „Енциклопедије Херцег Новог“ организовано је у сарадњи „Синамон филма“, Јавне установе културе „Херцег-фест“ и Куће нобеловца Ива Андрића, а уз подршку Општине Херцег Нови.
