Велики број вјерника окупио се данас и вечерас у херцегновским храмовима како би присуствовали саборном налагању бадњака.
Бадњаци су налагани испред цркве Вазнесења Господњег на Топлој, Преображења у Игалу, цркве Светог Архангела Михаила, манастира Савина, као и на Мокринама, Каменом, Ратишевини и црквама дуж херцегновске ривијере.
Налагању бадњка код цркве Светог Преображења у Игалу присуствовао је предсједник Општине Стеван Катић. Он је казао да се наставља традиција окупљања у свим храмовима на подручју општине.
-Суграђанима који сутра прослављају Божић желим да га прославе у миру, братској љубави и слози. Слоге у овим годинама које слиједе треба да буде доста више и она ће нам бит неопходна. Ово што се десило на Цетињу је једна велика опомена да сви морамо што је више могуће бити сложнији и да се такве ствари више никада не понове, казао је Катић.
Традиционално, бадњаци су налагани испред цркве Св. Архангела Михаила на Белависти у Старом граду. Протојереј–ставрофор Обрен Јовановић, архијерејски намјесник херцегновски, подсјетио је да Бадњи дан благословен и веома поштован у нашем народу.
-То је дан који је најављује најрадоснији догађај, Рождество Христово. А та ноћ управо симболизује пећину у којој се Господ родио и ону ватру на којој се огријао. Тако и ми приносимо дрво живота у име самог Христа, Бога нашега да се и наша срца симболично угрију на тој ватри, казао је Јовановић.
Истакао је да је ријеч о лијепом обичају који наш народ поштује.
-Ујутру се беру бадњаци а увече се налажу на огањ. Прекрштају се, благосиљају се, људи се помоле за здравље и напредак својих породица и за покој душа свих оних који су нас напустили. На тај начин већ улазимо у ону празничну атмосферу Рождества Христовог. И то је прилика да приближимо амбијент Витлајемске пећине у којој се Господ родио, казао је Јовановић.
Због трагедије на Цетињу ове године су бадњаци скромни, а Јовановић каже, да такви и требају да буду.
-Ово је ипак молитвени чин. Претходи богослужење, износимо бадњак, пјевамо све оне црквене пјесме током освећења бадњака, преливамо га црвеним вином и призивамо благослов Божију за све присутне. То је оно што је смисао, да се угријемо око свете ватре и онда се у миру разиђемо и припремимо за свету литургију и овдје и у храмовима широм Црне Горе. Ми се молимо за покој душа свих преминулих и за оздрављење повријеђених, њиховим породицама да да утјехе да се носе са тим великим болом и искушењем, рекао је отац Јовановић.
Он је истакао да се уз наше лијепе обичаје „прилијепило“ оно што намеће свијет и што није благословено.
-Мислим да би требало да се вратимо традицији, оном изворном налагању бадњака, оцијенио је отац Јовановић.
