Пред црногорским општинама налази се велики број обавеза у области унапређења заштите животне средине, проистеклих из нове легислативе и европских директива. Истовремено, општине имају и бројне прилике за подршку овом процесу, оцијењено је на првом састанку Тематске мреже за екологију, одрживи развој и развој сјевера.
Тематска мрежа формирана је у оквиру пројекта „Општине за ЕУ – Оснаживање локалних заједница у процесу ЕУ интеграција Црне Горе“, који се финансира од стране ЕУ, а имплементира у сарадњи са Министарством јавне управе и Заједницом општина.
О обавезама које произилазе из новог Закона о заштити природе, на којем МЕРС тренутно ради, говорила је в.д. генералне директорице Директората за заштиту природе, Илинка Алорић. Она је представнике општина упознала са обавезама локалне самоуправе, међу којима су: проглашавање заштићених природних добара на својој територији, финансирање израде студија заштите које детаљно описују природне вриједности и режим заштите, доношење планова управљања заштићеним подручјима од локалног значаја, те извјештавање о њиховој реализацији.
-Општине ће морати и да обезбиједе средства за рад управљача заштићених подручја, као и да израђују и достављају извјештаје о стању природе, истакла је Алорић, додајући да се тренутно чекају коментари научне заједнице.
О утицају новог Закона о управљању отпадом и Нацрта државног плана управљања отпадом за период 2025–2029. говорила је Бранка Милашиновић из Директората за екологију у МЕРС-у.
Како је навела, највидљивији изазов остају неуређена одлагалишта, док нови план предвиђа формирање четири регионална центра за управљање отпадом и увођење проширене одговорности произвођача. Тиме ће се омогућити ефикасније и безбједније одлагање отпада, одржив модел финансирања и већа доступност средстава за пројекте рециклаже и унапређења локалних система.
-Новим планом предвиђамо одрживији и праведнији систем управљања отпадом кроз регионалне центре и проширену одговорност произвођача. Међутим, уколико локалне самоуправе не развију довољно јаке капацитете, неће моћи да одговоре на захтјеве закона нити да искористе доступне могућности, поручила је Милашиновић.
Санела Метјахић из Директората за међународну сарадњу и ЕУ фондове указала је на значај европских директива у области заштите животне средине и улогу локалних самоуправа у њиховој имплементацији. Подсјетила је да општине ове обавезе не смију посматрати само као притисак, већ и као прилику да кроз усклађивање са ЕУ стандардима побољшају услуге, привуку средства и допринесу одрживом развоју.
Да Влада Црне Горе има амбициозан циљ да до краја јула 2026. године усвоји комплетну легислативу у области заштите животне средине и климатских промјена, подсјетила је и Ана Станишић Врбица из Делегације ЕУ у Црној Гори.
Сања Живковић, секретарка Одбора за комуналне дјелатности и животну средину Заједнице општина, указала је на кључне изазове са којима се суочавају локалне самоуправе – недостатак стручног кадра, недовољну техничку инфраструктуру и ниску политику зарада.
Нагласила је и потребу за међусобним умрежавањем општина, подсјетивши на позитивне резултате формиране мреже службеника за животну средину у оквиру Заједнице општина, те на значај јачања капацитета за привлачење донаторских и других фондова, како би се превазишла постојећа летаргија и обезбиједила одржива рјешења.
„Без јачања стручних капацитета, адекватне политике зарада и умрежавања, локалне самоуправе тешко могу да одговоре на сложене захтјеве европске агенде заштите животне средине“, закључила је Живковић.
