Академијом у Дворани Парк почео је програм обиљежавања датума рођења и 60 година од додјеле Нобелове награде Иву Андрићу и 170 година од упокојења Петра II Петровића Његоша који је приредило СПКД „Просвјета“ Херцег Нови у сарадњи са ЈУК Херцег фест и уз подркшу Министарства културе Србије. Програм ће бити настављен научним скупом данас у Кући Ива Андрића.
Прије 60 година, тачније 16 децембра 1961. у Концертној палати академије наука Краљевине Шведске, књижевник Иво Андрић примио је најпрестижнију свјетску награду, Нобелову награду за књижевност, подсјетила је Оливера Доклестић, предсједница херцегновског огранка „Просвјете“.
-У тој 1961. години уздигнута су на књижевни Олимп свијета не само „На Дрини ћуприја“ и друга Андрићева дјела, него књижевност свих оних литерата, књижевника откако је писмености на овим просторима, и оних који су га надахњивали, који су му били инспирација, који су му освијетлили стазу књижевног, умјетничког исказа. На тој мудрости, филозофији, дубокој мисаоности о човјеку у космосу, али најпрво на снажној духовности поднебља, учио се Андрић, подизао и израстао до писца снажне и језгровите, лијепе и вјешто умјетнички изграђене реченице, у простору гдје усуд носи печат узрока и посљедица, оно бреме које даје особеност простору и времену о којем пише. Један од таквих светионика, инспиратора, учитеља или оних који су му утрли пут: кроз шуме моралног, мисаоног и умјетничког за сва надахнућа, био је књижевник, владика и владар Црне Горе, Петар Други Петровић Његош, истакла је Доклестић.
Словенска, пансловенска а посебно јужнословенска идеја о заједништву, повезивању, суживоту заједничка је обојици, и Андрићу и Његошу, иако дубоко свјесни разлика укоријењених у историјским чињеницама, истакла је Доклестић.
Из фасцинације Његошевим дјелом настао је невелики, али сугестивни и емоционално изузетно снажан Андрићев опус о Његошу који чини девет есеја.
-Андрић, као већ славни свјетски писац, са Нобеловом наградом, посљедње дјело о Његошу, приповјетку „Тренутак на Топлој“, написао је 1963. године, у част обиљежавања 150 година Његошевог рођења. Веза између Херцег Новог и тутора младог Његоша, владике Петра Првог Петровића започиње замонашењем једног становника села Пресјека, из Кућанске кнежине, Јосифа Троповића у манастиру Стањевићи. Замонашио га је баш сам владика и од тада су остали блиски, како у духовним и религијским тако и световним и образовним питањима. Исидора Секулић је написала да је Јосиф Троповић био прави сљедбеник црногорског владике. Тај чудесни Свети Владика, Петар Први Петровић, послао је ученом калуђеру Троповићу у Херцег Нови свога синовца Рада Петровића да га подучава духовним знањима, казала је Доклестић.
Академик САНУ Миро Вуксановић истакао је да Херцег Нови гледа као „поему коју су написале рука природе и рука човјека, обје даровите на свој начин“, а потом обаснио зашто је Херцег Нови проглашен за град писаца.
-У Херцег Новом је Симо Матавуљ саставио књижевни и обичајни вијенац који има велики значај и који је неправедно скрајнут. У Херцег Новом је рођен Марко Цар, књижевни критичар и есејиста; ту је пјесник чојства и приповједач јунаштва војвода Марко Миљанов последњим погледом узео дијелић свијета и однио га на тврђаву у Медун. У Херцег Новом је владика Николај објавио прву књигу и у њој жалио што Боку описује у прози. Свестрано образовани есејиста и полемичар Бранко Лазаревић, послије затвора и забране да објављује, у Херцег Новом је са собом склонио и „Дневник једнога никога“. У Херцег Новом је Десанка Максимовић треперавим гласом шапутала како она чим дође зима као ласта слети на Топлу, казао је академик Вуксановић настављајући низ писаца који су боравили и стварали у Новом, поменувши Бранка Ћопића, Михајла Лалића, Душана Костића, Стеву Раичковића, Зука Џумхура, Миодрага Булатовића.
-Али као да су и они и други у Херцег Нови дошли путем младог Рада Томова који је код Јосифа Троповића завршио једину редовну школу, осим пјесниче коју је знао од почетка, који је у Горском вијенцу сачувао дјетињу слику како Херцег Нови „сједи украј мора и валове броји низ пучину“. У Херцег Новом је по природном реду у Његошевој улици подигао Иво Андрић своју редовну кућу, као мјесто за љубав према руци која је његовала врт пред кућом и као мјесто гдје је бирао ријечи за свој вјечити календар матерњег језика, говорећи да је то најсрећнији дио његовог живота, казао је академик Вуксановић.
Нови су градили и дизали многи и прије Андрића и Његоша, казао је др Ранко Поповић, академик Републике Српске, подсјетивши на улогу Светог Саве, Савине и Михољске превлаке.
-Ако то на трен ставимо са стране, у читавом низу стваралаца, највећи су били Његош и Андрић. Начин на који су они повезани, дјелује као чисти изазов. И око једног и другог гради се читава мрежа имена, писаца који су кадкада и неправедно падали у таму заборава. Сви они који су стварали на овој стопи земље, својим дјелом су омогућавали да Херцег Нови постане град од књиге, казао је академик Поповић.
У свјетску књижевност Андрић и Његош су се учланинили својом врлином, казао је др Бранко Вранеш, са Филолошког факултета у Београду
-Не из геополитичких разлога, нити историјских нити економских, него зато што су били најбољи у томе што су писали и радили. Андрић и Његош су најприје наши, али смо са њима ми дио свјетске културне баштине и због тога их данас славимо, казао је др Вранеш.
Господство је духовна категорија, а у господству и зарад њега, настао је и Херцег Нови, казала је професорица Вишња Косовић и додала да су зарад тога овдје боравили и Његош и Андрић.
-Чини ми се да је људска култура у вишемиленијумском истрајавању само дозивање велике господе и горостаса духа кроз вријеме, казала је професорица Косовић.
Поздравну ријеч упутили су и др Младенко Саџак, проф Здравка Бабић, мр Дарка Деретић и др Светлана Шеатовић.
У умјетничком програму учествовале су професорице музике Даниела Сеферовић, Анита Злоковић и Јована Ражнатовић, текстове Ива Андрића и Петра другог Петровића Његоша читала је Жељка Чепић.
Научни скуп „По причи и причању, дјела Андрића и Његоша у свјетлу данашњице“ на програму је данас у Кући нобеловца Ива Андрића.
Прва сесија почиње у 9:30 сати, а између осталих, говориће мр. Вишња Косовић, проф. др Синиша Јелушић, доц. др Душан Крцуновић.
Друга сесија почеће у 11:15 сати, а о Његошу и Андрићу говориће проф. др Ранко Поповић, проф. др Младенко Саџак и други.
Трећа сесија заказана је за 13 сати. Говориће, између осталих, др Владан Бартула, проф. др Јелица Стојановић, Маре Вујновић и други.
Организацију научног скупа помогли су Општина Херцег Нови, Министарство културе Републике Србије, хотели „Hunguest Sun Resort“ и „Војводина“.
