Прошло је 21 година од покретања великог клизишта у Мојдежу, које је захватило око 12 хетара површине и оштетило бројне куће и инфраструктуру у селу. Од тог 28. фебруара 2004. године до данас обављено је више захвата на санацији хидро-тунела Поткоп, али рјешење још није пронађено.
Мјештанин Милорад Велаш, који од почетка прати ситуацију у хидротунелу, мишљења је да би требало направити праву стратегију за наставак посла на санацији тунела и апелује на надлежне у држави, прије свих на предсједника и премијера, стручњаке, да се ангажују на рјешавању овог вишегодишњег проблема који би могао да буде од пресудног значаја, јер, како каже за РТХН, индикатори указују да би се могло покренути ново клизиште.
Приликом великих падавина повећава се ниво воде у изворишту Ловац, која кружи испод већег броја домаћинстава. Земљиште натопљено водом је упозоравајуће да ће вода из система поново избити и оставити за собом немиле слике, које су послате из Мојдежа 2004.године.
– С обзиром да више година пратим индикаторе у Мојдежу, који упозоравају да се једног дана у Мојдежу, може да се деси Јабланица. Толико има деформација подземних вода. Велика вода у изворишту Ловац се појави послије јачих киша. Када се подигне ниво воде у Поткопу на 18,5 метара, та вода долази у Ловац. Све се зна, о чему свједоче бројне фотографије, документација. Та вода кружи испод наших кућа,односно, кућа Велаша, Унковића, Милатовића, Режића, Радуловића, Вујовића…На доста позиција видим земљиште натопљено водом, прича Велаш.
Велаш упућује позив надлежнима да га посјете, како би остварили увид у обимну документацију на више хиљада страница, фотографије, компакт дискове. Воде из Поткопа пролазе кроз чеп на 600 метара које је отворио Хидромонт Меркур из Будве.
-Познато је ко је све и шта је радио у Мојдежу, зашто су се изгубиле воде из Ловца, зашто се десило клизиште. Имам све слике, документацију, новинске чланке. Позивам надлежне из Министарства, почевши од предсједника Јакова Милатовића, премијера Милојка Спајића, тужилаштва Марковића, Нововића да спреме најмање 10 милиона еура, да се ријши питање стабилности и сигурности даљег живота у селу Мојдеж, упозорава Велаш.
Наставак радова директно је условљен истражним радовима и израдом пројекта, као и његовим уврштавањем у капиталне пројекте који се финансирају на основу Закона о буџету Црне Горе.
Тужба 40-так мјештана за наплату штете износи око 2 милиона 600 000 еура, поједини су у одређеној мјери обештећени. Циљ је спријечити даље страдање Мојдежа:
-Познато је ко је све и шта је радио у Мојдежу, зашто су се изгубиле воде из Ловца, зашто се десило клизиште. Имам све слике, документацију, новинске чланке. Позивам надлежне из Министарства, почевши од предсједника Јакова Милатовића, премијера Милојка Спајића, тужилаштва Марковића, Нововића да спреме најмање 10 милиона еура, да се ријши питање стабилности и сигурности даљег живота у селу Мојдеж, истиче Велаш.
У санацију Поткопа, према његовим ријечима, до сада је уложено преко 20 милиона еура, од када је била ангажована фирма Врдник и периода када је посао преузела фирма „Би Код“ из Подгорице, чији су радници напустили градилиште, прије седам, осам година, након што се Поткоп током радова обрушио шест пута:
– Нико, ништа није урадио на ваљан начин. Једино је проф. Звонко Томановић, који је у завршној фази радио пројекат и шиповање терена, то је најбоље рјешење. То није учинио извођач „Би Код“, који је на позицији на 340 метара у Поткопу откопали неколико метара без облоге, потом су пале кише и шест пута се тунел обрушавао. Гарантујем да је на падини открило и вертикалну рупу. Ја сам их упозоравао, објашњава Велаш.
За наставак посла неопходно је започети детаљно научно-геолошко истраживање, које ће дати одговор на који начин преусмјерити воду, у циљу спрјечавања појаве клизишта. Такво истраживање је неопходно да би се ушло у израду главног пројекта за радове друге фазе, саопштили су раније из Управе јавних радова.
Подсјећамо, током прве фазе радова која је окончана у октобру 2015. радници „Би кода“ прокопали су нови тунел у дужини од 197 метара. Радови су извођени у организацији Дирекције јавних радова, а инвестиција је била вриједна око 852 хиљаде еура. Фирма „Би Код“ се на градилиште вратио 2017. године, за шта је из државног буџета опредјељено још 286 000 еура. Када су радници дошли до позиције двоструких водних врата, дошло је до првог обрушавања, а потом се земља обрушила још шест пута. Радници су напустили градилиште и од тада нису настављени радови.
И након двије деценије видљиве су посљедице клизишта, покренутог 2004. године када су страдале три породичне куће и имања Вилова, Поробића, оштећена су 23 објекта, локални пут, електроинсталације, осам мостова из доба Аустроугарске, уништени виногради и око хиљаду стабала маслине.
