У оквиру дводневног програма посвећеног сјећању на Бранка Лазаревића, данас је у Кући нобеловца Ива Андрића у Херцег Новом одржан научни скуп на тему „Рат, револуција, демократија и умјетност“. Овај догађај окупио је професоре, докторе наука и интелектуалце из Црне Горе и Србије, који су својим излагањима дали значајан допринос у освјетљавању живота и рада Бранка Лазаревића.
Међу учесницима скупа био је и професор Миодраг Лекић, некадашњи амбасадор Југославије у Риму, који из своје дипломатске перспективе може да подјели своја размишљања о Лазаревићу као значајној фигури културе и дипломатије.
Предсједница СПКД „Просвјета“ Оливера Доклестић истакла је значај скупа као трајног подсјећања на дјело Бранка Лазаревића, нагласивши да ће излагања бити сабрана у зборник који ће остати као свједочанство овог догађаја.
-Након научног скупа и омажа, оно што остане у сјећању биће значајно више забиљежено у зборнику, који ће послужити као трајни споменик не само овом догађају, већ и самом Бранку Лазаревићу, рекла је Доклестић.
Скуп је био подјељен на три сесије, које су обрађивале различите аспекте Лазаревићевог рада. Прва сесија била је посвећена филозофским размишљањима, друга дневничким записима, а трећа је истраживала Лазаревића као књижевног критичара.
Учесници скупа представили су своје радове о Лазаревићу, међу којима су били проф. Душан Прелевић са темом „Вредносни универзум Бранка Лазаревића”, др Борис Брајовић који је говорио на тему „Бранко Лазаревић – живот и дух”, проф. др Саво Лаушевић са излагањем „Ћутање и писање – филозофија живота Бранка Лазаревића”, проф. др Синиша Јелушић на тему „Достојевски и Ниче у тумачењу Бранка Лазаревића”, као и Ђорђе Малавразић са радом „Филозофска промишљања Бранка Лазаревића”. Завршно излагање имао је проф. др Богомир Ђукић са Филозофског факултета у Бањалуци на тему „Загонетно биће и естетски идеал Бранка Лазаревића”.
Доклестић је закључила да је Лазаревићев рад и даље актуелан.
-Све оно о чему је он писао – о човеку, друштву и глобалним силама – може се препознати и данас. После толико година, још увјек се вртимо у истим циклусима, а људи на овим просторима нису доживјели велики преображај. Бранко Лазаревић је и даље релевантан, и треба га читати, обични људи, радници у култури, а нарочито политичари, како би разумјели грешке које и даље праве.”
Програм у част Бранка Лазаревића подржали су Општина Херцег Нови, Секретаријат за културу и образовање, Министарство спољних послова Србије и Управа за дијаспору и Србе у региону.
