На локалитету Градина у Рисну, у организацији ЈУ Центра за конзервацију и археологију Црне Горе и Универзитета у Варшави, 13. јуна започета је двадесета кампања систематских археолошких истраживања, као дио интернационалног научно-истраживачког пројекта „Рисиниум пријестоница краљице Теуте“.
Како у саопштењу наводи руководилац истраживања др Дејан Газивода, истраживања ове године у потпуности финансира Универзитет у Варшави.
Носилац дозволе за истраживања је ЈУ Центар за конзервацију и археологију Црне Горе, а у црногорском истраживачком тиму су археолози истраживачки савјетници Ђорђе Ћапин замјеник руководиоца и Радмила Ћапин из ЈУ Градски музеј и Галерија Херцег Нови и Жељко Старчевић дипл. археолог.
У пољском тиму, који води проф. др Пјотр Дичек су археолози др Мартин Лемке, мр Јануш Рецлав, мр Бартек Војчеховски (Bartek Wojciechowski), др Криштоф Нарлох (Krzysztof Narloch) и Викторија Мазевска (Viktoria Maszewska). Стручни надзор над радовима обавља др Ленка Булатовић из ЈУ Музеји и Галерије Подгорице.
– Након двије године паузе, овогодишња кампања представља наставак истраживања започетих 2017. на локалитету Градина, гдје су пронађени архитектонски остаци и покретни материјал од хеленистичког до венецијанског периода. Отворено је више сонди које нам и даље откривају архитектонске ансамбле из различитих фаза. За снимање локалитета се користи систем и мјерна техника РТК ГПС, пројекција УТМ 34Н – објашњава др Газивода.
Циљ истраживања јесте откривање свих културних хоризоната почевши од краја бронзаног и раног гвозденог доба – када су настали чувени цртежи у Липцима, који могу бити повезани са Градином.
Постојање античког културног слоја може се повезати са репрезентативним архитектонским ансамблом, констатованим на локалитету Царине, лоцираном непосредно испод Градине.
Постојање вјерских објеката од античког храма до средњовјековне цркве и џамије и традицију култног мјеста потврђују досадашњи налази симе – античког каменог олука, камене пластике и ћириличног натписа, који би могли датирати из 14. вијека.
Посљедњих двадесет година непокретни и покретни налази упућују на веома велики значај античког Рисна, попут двије илирске палате, различитих дјелова града, хипокауста из римског периода, оставе новца од преко 4000 новчића из времена краља Балајоса и осталих изванредних проналазака.
Локалитети Царине и Градина упућују да је Ризон био највећа урбана илирска насеобина, а једно вријеме и пријестоница, у Црној Гори.
