Црна Гора и наставила је да биљежи пад када је у питању безбједност новинара, показало је истраживање Индикатори нивоа медијских слобода и Индекс безбједности новинара 2024.
Према том истраживању, које Синдикат медија Црне Горе спроводи у склопу СафеЈоурналистс мреже, Црна Гора је 2024. године са оцјеном 3,15 била трећа у региону по безбједности новинара.
На тој скали од 1 до 7, у региону су од Црне Горе биле боље Сјеверна Македонија (3,85) и Хрватска (3,19) а горе Албанија (2,95), Србија (2,70), те Босна и Херцеговина (2,61).
Предсједник СМЦГ Радомир Крачковић рекао је да континуирани пад Црне Горе у Индексу безбједности новинара представља аларм.
-Чињеница је да посљедњих година имамо раст броја напада на новинаре. Прошле године смо регистровали 24 таква инцидента, а ове године, закључно са данашњим даном, већ 19, рекао је Крачковић појашњавајући да се тај број односи на стварне случајеве напада на новинаре али и на случајеве попут пријетњи или СЛАПП тужби.
Он је казао да сви ти случајеви улазе у базу напада јер СМЦГ сматра да је њих једнако важно евидентирати као и саме нападе на новинаре.
-Раст оваквих инцидената као и пад Црне Горе у Индексу безбједности, говоре да првенствено доносиоци одлука морају добро да се замисле када је у питању слобода медија у Црној Гори. Ово је очигледно назадовање, што значи да црногорски новинари и медији раде у несигурнијим условима у односу на године раније, навео је.
Најгоре стање када је у питању стварна безбједност
Потпредсједница СМЦГ Маријана Цамовић Величковић појаснила је да је оцјена Црне Горе била најлошија у категорији “Стварна безбједност” која је са 3,08 из 2023. пала на 2,79.
Мало боље, са оцјеном 3,24 у односу на 3,37 из 2023, Црна Гора је прошла у категорији “Процес”, која оцјењује ефикасност истрага напада на новинаре и друге медијске актере те опремљеност специјализованих истражних јединица и службеника.
У категорији “Правно и огранизационо окружење” имала је оцјену 3,73, док је када је у питању превенција напада била оцијењена са 3,63.
Цамовић Величковић је подсјетила да су Црној Гори прошле године укупно забиљежена 24 случаја напада, пријетњи или притисака на новинаре што је знатно више у односу на годину раније.
Када су у питању нефизичке пријетње и узнемиравање током 2024. забиљежено је 11 случајева пријетњи, а за четири су тужиоци поднијели кривичне пријаве због угрожавања безбједности, а у једном је покренут прекршајни поступак против починиоца.
-Такође, регистрована су четири случаја у којима су носиоци власти били иницијатори пријетњи, што нарочито забрињава, рекла је Цамовић Величковић.
У категорији „Пријетње по живот и физичку безбједност новинара“ регистрован је исти број случајева (четири) као и у 2023. години. У три случаја жртве су биле новинарке.
Без битнијих промјена услова рада у медијима
Да се током 2024. услови рада у медијима нису битније мијењали, показала је анкета коју је СМЦГ спровео у оквиру редовног истраживања социо-економског положаја запослених у медијима.
Анкета, у којој је учествовао 81 испитаник, показала је да јесте дошло до повећања зарада у дијелу медија, али и да су плате и даље испод државног просјека. Притом, колективни уговори ни на једном нивоу нису потписивани.-
-Током 2024. двије трећине запослених (66,6 одсто) примало је зараду испод 1.012 еура, колики је државни просјек. Зараду нижу од државног минималца за високошколце (800 еура) прима 16 одсто испитаника. Њих 42 одсто наводи да се у посљедње три године њихов социо-економски положај унаприједио, док 30 одсто каже да промјене није било. На крају, сваки четврти испитаник је осјетио промјену на горе, рекла је Цамовић Величковић.
Она је навела да је 30 одсто испитаних рекло да им је плата порасла за 200 еура, да 26 одсто испитаника наводи да је добило повећање између 100 и 150 еура, а скоро сваки четврти пријављује повећање од око 100 еура.
Цамовић Величковић је појаснила да је до повећања зарада у медијима, посебно у приватном сектору дошло је због увођења пореских олакшица Европа сад 1 и 2, којима су укинути доприноси за здравствено осигурање и смањени доприноси за пензионо осигурање.
Већина од 74 одсто испитаника наводи да им је зарада фиксна.
Међутим, скоро сваки четврти испитаник наводи да има несигурна примања: скоро десет одсто испитаника прима зараду из фиксног и варијабилног дијела, више од 11 одсто има ‘углавном фиксна’ примања, док је за 3,7 одсто њих она ‘углавном зависи од учинка'“, казала је.Рекла је и да 70 одсто запослених наводи да редовно прима зараду али да за сваког петог испитаника редовност није загарантована, док мањи проценат до 3,7 одсто наводи да им примања уопште нису редовна.
-На питање да ли су имали ситуације када су морали цензурисати садржај, скоро трећина (30,9 одсто) наводи да је било таквих случајева. Више од трећине (37 одсто) наводи да су током рада осјетили неку врсту политичког мијешања или притисака. На питање који су основни извори утицаја наводе да везе са уредницима утичу у око 60 одсто случајева, а да док у 57 одсто случајева власници медија врше утицај. казала је она.
Нешто мање, 36 одсто испитаника наводи политичаре као извор утицаја, 35 одсто цензуру, 32 одсто бизнис сектор а 28 одсто владине званичнике.
-Иако већина испитаника наводи да ради пуно радно вријеме (89 одсто), 6,2 одсто њих наводи да има нерегулисан статус у редакцији јер је ангажован/а хонорарно или је слободан новинар/ка. Сваки четврти испитаник наводи да обично ради дуже од осам сати дневно, а већина од 92 одсто испитаника наводи да понекад или често ради прековремено, али у 60 одсто случајева није плаћено за тај рад. Такође, половина запослених наводи да често ради викендом, а рад недељом у 42 одсто слулајева није додатно плаћен, рекла је Цамовић Величковић.
Сваки пети испитаник наводи се осим новинарством бави и неким другим послом, а као примјере наводе ПР, дигитални маркетинг, анкетирање и модерирање догађајима.
