У галерији „Јосип Бепо Бенковић“ синоћ је отворена изложба која открива богатство наслијеђа чувене Умјетничке школе у Херцег Новом, која је оставила снажан траг на културни идентитет града и савремену црногорску ликовност.
Дјела из фундуса новске галерије, пажљиво сложена у поставку названу „Професори и ученици Херцегновске умјетничке школе“, говоре о томе како је, за само осамнаест година постојања, Умјетничка школа изњедрила плејаду истакнутих умјетника, постала својеврстан феномен и аргумент да Херцег Нови слови за град умјетника.
Омаж чувеној новској Умјетничкој школи кроз дјела њених професора и ученика, отворила је потпредсједница Скупштине општине Херцег Нови, Драгана Станишић.
-Ова изложба је прилог сјећању на изузетно важан дио културног идентитета Херцег Новог. Умјетничка школа била је симбол креативности, слободног духа и медитеранског сензибилитета. Обиљежила је једну епоху и образовала умјетнике који су поставили основе наше модерне ликовности, притом чинећи да у свима њима остане траг Херцег Новог, казала је Станишић.
Како је истакла, значај њеног насљеђа је такав да је школа и након готово шест деценија присутна у сјећању, али и у културном животу нашег града, у његовим галеријама, атељеима и у генерацијама које настављају њеним путем.
-Захваљујући Музеју и Галерији Херцег Нови, имамо прилику да поново видимо дјела професора и ученика Умјетничке школе, великана који су одредили историју и смјер нашег ликовног стваралаштва. Сваки од радова доноси нам причу о индивидуалном таленту и поетици, али и једну важну, заједничку поруку – о дубоко присутном, трајном и аутентичном умјетничком духу Херцег Новог, казала је Станишић.
Након двије године рада на Цетињу, Умјетничка школа је 1948. пребачена у Херцег Нови, по жељи тадашњег директора Петра Лубарде, казала је директорица ЈУ „Музеј Мирко Комненовић и галерија Јосип Бепо Бенковић“ Гордана Крунић, истичући да је Лубарда на основу личног искуства препознао средину која је сама по себи инспирација умјетницима.
-Херцегновска умјетничка школа, иако је шездесетих година званично престала са радом, и даље живи у сјећању и посвећеном раду својих ученика и професора. Ученици више нису у клупама, већ стварају у својим атељеима или као професори држе часове, у многобројним галеријама самостално или са својим ученицима излажу дјела и на тај начин знање преносе на младе који несигурним корацима тек улазе у свијет умјетности, казала је Крунић.
Поставка обухвата дјела 38 аутора – сликара, скулптора, дизајнера и стрип мајстора, а збирка је недавно обогаћена и скулптуром која је дар Павла Симића, такође ученика школе, истакла је кустоскиња Јасмина Житник.
Са преко 50 изложених умјетничких дјела, изложба представља тек мали дио онога што је Умјетничка школа била и значила, изостављајући ауторе који су се уписали у ово сазвежђе, али који нису заступљени својим дјелом у збирци.
Изложба пружа тек дашак феномена, не одужујући се више него што може. Остаје као дуг Музеју и Галерији да изложбу употпуни неки други пут, дјелима из друге својине, да настави чување, проучавање и богаћење фундуса. Најзад, ова изложба је осмишљена и да крене на пут и гостује у већим и репрезентативнијим музејима и галеријама, како би се са овим благом упознали и љубитељи умјетности ширег простора, казала је Житник.
Додала је да насљеђе Умјетничке школе подсјећа на потребу да се слична опет отвори у граду умјетника и тако пружи додатни подстицај, али и попуни празнина која је остала њеним укидањем.
Изложба која је дио програма у част 28. октобра, Дана ослобођења и Дана општине Херцег Нови, биће отворена до краја новембра.
