Тим вјештака грађевинске струке Института за грађевинарство, проф. др Душко Лучић и проф. др Раденко Пејовић, које је Општина Херцег Нови ангажовала да процијене оштећења на такозваној „плавој згради“, сматра да стабилност објекта није угрожена и да не постоји опасност од урушавања. Ипак, наглашавају да су санација оштећеног дијела, као и геодетско снимање објекта, неопходни.
Њихов налаз, међутим, супротан је оцјени инспекције Министарства просторног планирања, урбанизма и државне имовине, која је раније наложила хитно исељавање станара.
Како је казао проф. др Лучић, проблематична је приближно четвртина објекта, док је остатак зграде безбједан, али је неопходно спровести детаљно испитивање терена.
– Постоји редосљед корака који се мора испоштовати у поступку довођења објекта у, условно речено, првобитно стање. Инспектор је ситуацију сагледао онолико колико је могао визуелно. По мом мишљењу, реакција је била помало преоштра. Највише четвртина зграде је угрожена, и то на начин да је санација изводљива и могућа – навео је Лучић.
Он сматра да је до деформације темеља и прекомјерних напрезања дошло усљед испирања материјала испод темеља, што изазивају подземне воде, због чега је неопходно сагледати геомеханичке и хидрогеолошке карактеристике терена.
Проф. др Пејовић истиче да је хитно потребно организовати континуирано праћење стања објекта.
– Већ сјутра би требало поставити репере, геодетски снимити објекат и пратити евентуалне промјене, како би се утврдило да ли деформације напредују. Објекат је безбједан и његова стабилност није угрожена, али праћење је нужно из предострожности. Уколико би се, на примјер, десило да се у кратком року помјери и десет центиметара, то би било алармантно, али не очекујем да ће до тога доћи – казао је Пејовић.
Због хитности ситуације, како је додао, неопходно је што прије започети посао, чак и мимо процедура јавних набавки.
Предсједник Општине Херцег Нови Стеван Катић казао је да је приоритет израда елабората геодетске и хидрогеолошке ситуације, снимање објекта, постављање репера и организовање сталног мониторинга.
– Што се тиче улоге коју ми имамо овдје, добили смо тај записник који је стигао од стране овог инспектора испред Министарства просторног планирања. И ми смо већ негдје и разговарали, када је тај дио у питању, да се обезбједи неки алтернативни смјештај, пошто је то обавеза општине, када се дешавају неке овакве акцидентне, ситуације. Свакако ћемо разговарати и са њима, да видимо какво је њихово коначно становиште – наводи он.
Он је додао да је у комуникацији са правним заступником Скупштине станара, као носиоцем права располагања, како би се дефинисали даљи правни кораци, те истакао да га охрабрује налаз грађевинских стручњака.
– Наставићемо разговоре како би се све дефинисало кроз писану документацију, односно кроз израду елабората који ће јасно показати шта је неопходно урадити за даљу функционалност зграде. То је за сада закључак са данашњег обиласка терена – казао је Катић.
Упркос позитивнијем налазу вјештака, станари су и даље узнемирени. Како истиче Наташа Мирковић, не вјерује у потпуности ниједном налазу.
– Видјећемо како ће се ситуација даље развијати. Прво су рекли да можемо мирно спавати, а онда да зграда мора хитно да се надгледа. Мени је то све прилично непознато јер нијесам из те струке. Питање је и како ће се санација спроводити, који дио зграде, и да ли ћемо бити сигурни и након тога. Ко гарантује да се за годину, двије или пет година опет неће појавити проблем, с обзиром на обим градње у овом дијелу града – казала је она.
Налаз грађевинског инспектора, према ријечима станара, изазвао је пометњу, панику и шок, а како наводи Борис Павловић, у једном тренутку интервенисала је и Хитна помоћ.
– Сматрам да је записник сачињен исхитрено и пренаглашено, посебно јер још нијесмо добили званични закључак са њиховог састанка, на који бисмо могли да уложимо жалбу. На основу самог записника не можемо покретати правне поступке. Потребно је да добијемо званичан извјештај и тек тада да поступамо у складу са законом – рекао је Павловић.
Он је додао да је дио станара охрабрен данашњим налазом вјештака, те да се надају да ће се ситуација са „плавом зградом“ у наредном периоду рјешавати у позитивном смјеру.
Локална управа ће у комуникацији са Грађевинском инспекцијом видјети какав је њихов коначни став у односу на данашњи налаз независних вјештака грађевинске струке и сходно томе одредити даље кораке.
